Biti nepotrebno i neopravdano štedljiv ili cicijašiti. Ustezati se i odricati nečega, uprkos tome što imaš i više nego dovoljno.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Rečenična konstrukcija u kojoj veznik dobija glavnu ulogu, a imenica ispred može samo da mu se sagne.

Znači, nemmmmmaaaaaa. Niks. Fin.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Penzioneri sa slabom cirkulacijom i old skul debelim džemperom, koji na +30 ne sede na klupici u hladu – već na suncu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nafurani kuvarski blejač koji banjava ljudima na kafanu i osoblju konstantno kenja kako sve rade pogrešno i kako se sprema po Interkontinentalima i kako su oni svi bezvredni paramecijumi, a on jedini ume da skuva pilav. I to im soli kao na finjaka, uz fabrički ugrađen pederski smajli. Sve se snima i prikazuje kao Paklena kujna.

Dakle ovaj nadobudni drkoš, obučen ko protojerej-ninđa jebeni, sedne za sto, dobro se nakusa sopstvenog ega i počne da spava u mozak, počevši od menija. Gde vam je ovo, šta vam je ono, kakav vam je ovo nož, dođite samo čas još nešto da vas pitam, jeste li vi konobar ili kelner? Previše soli – nedovoljno bibera! Gde je moj hosenfefer??

Slušam kako onim svojim drkadžijskim nazalnim glasom sipa mudrosti nesrećnim konobarima i kuvaricama, šatro da im pomogne da poboljšaju posao, a u stvari gleda da ih izjaše ko u finalu rodea, uništi im ono malo “ja”, istranžira volju za životom i natera ih da se nagutaju iste, čime se gledanost bustuje sto posto, reko piplmetar.

Snimam kako samozadovoljno drvi, keca pomoćnicu kuvarice, koja ionako neprijavljena radi od jutra do sutra za neku bednu crkavicu kojom izdržava dvoje dece i muža alkosa. “Kakva vam je ovo konkavna daska za sečenje”, “Po čemu je brrrrule dobio ime, ne znate, baš me čudi”. Pederski smajli opet. Gledam ga i slušam, mahinalno stežem pesnice i zube, i poželim da ga oplajpičim teflonskom dvajesosmicom za palačinke po ćeli, a onda mu facu nabijem u ključajući potaž od šampinjona sa teletinom, a kao prilog mu surduknem kelerabu u prkno.

Uh, što bih voleo da neko tom bradičastom gomnaru zaprži čorbu, da se tako izrazim, kupio bih takvu epizodu na DVD-ju, pa i uz prašak od 12 kila ako treba, bilo bi jače od onog kad Kojot trti Trkačicu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Žena, lik i naličje Pavla Vujisića (Tajsona takođe) u svakom pogledu.

Uglavnom je možete naći po birtijama, u službi konobarice, al’ za razliku od drugih ugostiteljskih radnica nju niko ne zove Mala, jer je poslednji nesretnik koji je to izgovorio završio na urgentnom sa teškim prelomima i hematomima po glavi.

Njena uža specijalnost je naplaćivanje crta i izbacivanje pijanih mušterija iz kafane, što kroz vrata, što kroz prozor, sve u zavisnosti od pesme, dal’ ju je pogodila ili nije.

Takođe, Tajsonka može da popije i do tri kile Vinjaka, pa nije preporučljivo stajati za šankom i nazdravljati sa njom, a kamoli takmičiti se u brzom ispijanju žestokih pića.

Tajsonke su do pre 60 godina bile veoma poželjne žene, jer su prema tvrdnji naroda imale jake kukove i mogle da rađaju gomilu dece. Takođe su bile sposobne da cepaju drva, žanju žito, itd.. Sa razvojem mehanizacije, televizije, pornografije i smanjivanjem obima ženskog donjeg veša, Tajsonke postaju neprivlačne i život ih baca u svoje ralje, što bi se reklo, promašile vek u kome će se roditi.

Tajsonke nemaju dece, pa je velika prednost ako se sprijateljiš sa njom, jer će te uvek gledati kao svoje čedo i dozvoljavaće ti da radiš po kafani ono što drugi niko ne sme i uvek će te braniti, što od dripaca koji hoće da te biju, što od murije kad dođe da te hapsi.

Tajsonka te nikada neće naučiti kako se peva jer ni ona sama ne zna, ali će ti u svako doba dana i noći rado pokazati kako se leti kroz šank.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Колико сте пута видјели уплаканог кловна? Једном, два пута? На филму можда? Да ли је то стварно био кловн? Да ли кловнови плачу?

Не. Уплаканог кловна нећете видјети. Кловнови плачу код куће, у самоћи. Рећи ћете “па онда ипак плачу, макар и код куће, кловн је кловн, гдје год био“. И истина је, кловн пусти сузу у тајности, у одабраном друштву, за столом са својом савјешћу.

Но опет си се преварио. Сам са собом кловн то више није. Суза неће потећи низ лице пајаца. Слиће се низ образ човјека. Истог оног који носи маску кловна. Маску, која можда чини његов изглед, али је његова суштина покопана дубоко испод очигледног.

Кловн није језиви чика обучен у, наизглед смијешну и шарену, униформу. Он је твој пријатељ. Онај који никад није тужан. Он у животу нема проблема. И заиста, да ли сте икада причали о његовим проблемима? Да ли је икада поменуо да га нешто тишти док су се остали жалили. Није, он се смијао. Он је увесељавао све вас. Он је био кловн.

Но како то живот обично уреди, они, чије лице најчешће краси осмијех, чији се грохот најдаље чује, унутра су најтрулији. Кловнови пате. Кловнови тугују у себи. Кловнови не оптерећују никога собом. Њихова несрећа је само њихова. Њихова бол се не може подијелити.

Будите добри према свом кловну. Не насмијте му се на понеку урнебесну фору. Можда би он волио да није то што јесте. Можда он и не жели да вас увесељава.

Шта ако он осмијехом брани своје право на тугу?

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Opaska koju pecaroši izgovaraju prilikom vraćanja ribe natrag u vodu aludirajući na to da nimalo nisu zadovoljni njenom veličinom, da je još mlada i zelena, i da njemu iskusnom ribolovcu treba krupniji komad koji će da zadovolji njegove potrebe. Obično se spominje mama, mada i ostali članovi familije dolaze u obzir.

Preuzeto sa http://vukajlija.com