Ono što svaki vozač u Srbiji mora da poseduje, kako bi bezbedno stigao na određenu destinaciju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Реторичко питање које постављаш сам себи са циљем да се натераш да одиграш потез који није довољно промишљен. Аутосугестија која треба да те натера да помислиш да то што радиш не кошта ништа – не повлачи последицу. И углавном је истина. Али само у том тренутку…

То да итекако може да кошта углавном схватиш прекасно.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум „Била си девојчица година мојих“ који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве’с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови „Варале ме многе и ја сам их варо“ и „Волесмо се само једно лето“. Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум „Циганске душе“, Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму „Кад нестанем једног дана“. Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

Preuzeto sa http://vukajlija.com