-Šta bi sinoć na fudbalu, kako ste završili?

-Ma kako će bit, prskali po onim balvanima, za 3 minute 5 golova im dali, poprskali ih i odoše ljudi kućama brišući se.

-Niste trebali, neće ljudi sledeći put doći na termin, nećete imati protiv koga da igrate.

-Ma bolje da i sjedimo na centru igrališta i popijemo pivo nego da protiv onih prepreka igramo.

-Žao mi ljudi sad…

———————–

-Šta je tebi Spaso, jedva nešto ideš, jesi se to negdje zviznula u noge?

-Ma zvizno me onaj moj, nisam mogla ustati iz kreveta sinoć.

-Au pa baš te raspametio.

-Ma poprskao me ko oni u porno filmovima, nisam mogla riječ reć da ga zaustavim.

-Aha, ja pomislila da je to krmelj pored oka i da se nisi dobro umila.

-Ne seri da je još ostalo?! Kukala mi majka šta ostade od mene…

– Mama, sutra u školu treba doneti hranu za bebe.

– Spakuj, sine od bate ove četiri kutije.

– A u sportski klub osnovna sredstva za higijenu. U muzičkoj školi rekli su da donesemo igračke.

– A ja moram u školu doneti obuću, u muzičku ćebad…

– Dobro, ćero, evo ima naših zaliha.

– Mama, nama ništa nije ostalo u stanu. Beba plače gladna je. Nema mleka.

– Ne brinite deco, sad ću zovem babu da nam kupi hranu, ćebad i nešto da obučemo za prvu ruku.

– Ženo, danas smo se odrekli pola plate za pomoć, ko nije hteo – otkaz.

– Joj crni Dimitrije, pa kako ćemo kredit platiti, oduzeće nam stan. Šta ćemo jesti? Ići ćemo i goli i bosi. Svu sam robu odnela u Crveni krst.

– Zovi majku da ti pozajmi…

– Dobar dan, mi smo iz medicinskog centra, potrebna nam je krv!

Pero: Mirko, jel ti gotov izvještaj o vremenu za danas, zvao me Mićo sa televizije, treba mu za popodnevne Vijesti.

Mirko: Evo ga, maloprije sam ga završio.

Pero: ( čita ) Šta je ovo, jesil normalan, napolju kokoške nose kuvana jaja, a ovde piše da je trenutna temperatura 35 stepeni. Idi uradi jaje na oko test, pa ćeš viditi…

Mirko: Uradio sam već šefe!

Pero: I, jel se izpržilo?

Mirko: Pa jeste….

Pero: Ali…?

Mirko: …žumnjce ostalo nepečeno…

Pero: Idiote!

——————————————

Toplotni udar u gradu, na ulici prže jaja!!!

Вукајлија шахоракија 2013, свечано отварање, кафана „Језеро“, после ВОС-а. Прва церемонијална партија између Псета и Арловског, фаце намуњене, неко у помоћ призива пиво а неко вињак. Кибицери(Деки, Џони, Раја, Лепри, Фејсара и Блејк) у трансу, потези су екстравагантни, напетост у ваздуху се може сећи ножем, ћевапа још нема, ноге свима мокре од усране кише.

Арловски: Ајде бре, чуо си само за сицилију, какво ти је то отварање?

Псето: Ја да сам хтео да читам књиге завршио бих факс, ово је кафански шах. На потезу си.

Арловски: Не пожуруј ме, нисам дуго играо.

Фејсара: Ко је на потезу?

Псето: Арловски. Увек је он. Донећу сат следећи пут само за њега.

Арловски: Па кад кењају ови са стране! Ај беште тамо! Конобар, дај још један вињак уста ми се осушила!

Псето: Добар потез, Арловски, узо си пијуна за џ. Ево ја ћу коња овде.

Деки: Ајде бре, шта се развлачите ко слине, ја сам следећи!

Арловски: Ево, ево, у мату је. Пар потеза…

Деки: Пожури јебига, па да ти ја објасним неке форе…

Џони: Е, не бих се ја са Псетом зајебавао, намазано је то говедо!

Псето: Е, добро игра Арловски, потценио сам га. Ево ја бежим овамо.

Арловски: Јебем те ко нероткињу. Шташ сад?

Раја: Македонци су званично најбољи шахисти. Историјски податак.

Блејк: Рајо, сисо једна, Македонци не постоје. Дај ми твоје пиво.

Псето: Ај овако да пробам…

Арловски: Види њега што се копрца! Ај сад!

Псето: Деки, знаш ти шта је гаргија?

Деки: Морам признати да не знам!

Псето: Скакач на ф3, шах-шех и у следећем потезу мат. Е гаргија је ово што сам управо утерао Арловском. Лепри, пичко дебела, гастоска окрени туру и остави ми бар један ћевап!

Лепри: Мбврфа! Нидрадара! Кхм, ош да се удавим џукело?!

Остали: Уууу, Арловски Калаче ал те усро!

Арловски: А имао сам га! Тако близу сам био, како ми се пичка извукла ја не верујем…

Псето: Де, де…био си стварно добар противник ако ти нешто значи…

– Идем до продавнице по цирку, шта ћете?

– Две крмаче бегеа за нас троје.

– Данијеле?

– Ја ћу оранжаду, али узми ону јачу, са пулпом.

– Је л’ ме зајебаваш?

– Е, али само да не буде из фрижидера, плизић.

– Brate, ja i dalje ne mogu da procesuiram da se ti ženiš, jebote…

– Pa, bolje bi ti bilo da to uradiš što pre, matori, jerbo bi trebao, ono, da mi budeš kum i to, hehe…

– Ma, naravno, čoveče, samo nevera mi, nisam još navik’o…A šta? ‘Ste već počeli da tražite kad i gde ili…?

– Ah, znaš ti, Jelenu, brate…Ta ti je već sve i odlučila i kaparisala, jedino sam nekako uspeo joj diskukam da barem ja organizujem muziku, ako ništa drugo…

– Dobro, jebiga, nije zika mala stvar…E, znam jedan do jaja bend, brate, ‘nači momci sviraju sve, „od Baha do sevdaha“ fazon, a nisu ni toliko skupi, možda možemo da…

– A je l’ stvarno misliš da već nisam dobio upute kakva muzika dolazi u obzir, a, kumaro?

– I ti mi tražiš da razumem što se ženiš, je l’?!

– Svido što sam iskeširao jašu u Njujorkeru? Bila na sniženju!

– Alo, batice, skidaj tu Vulinku, nemoj da te neko vidi. Večeraske idemo u Redšuz, spasavanje Šapca bilo pre dve nedelje!

– Kevoo, aj daj nešto da jedem, od sinoć ništa nisam stavio u usta, mrtav sam.

– Evo imaš neko zelje od pre dva dana i malo ove boranije od juče, pa uzmi šta ‘oćeš.

– A bre, pa kako nema nekog mesa, nešto konkretno?

– Ee, vidim ja da ti nisi dovoljno gladan.

…

– I jel idemo posle kod Ivane na gajbu na onu žurku što pravi?

– Pa ne ide mi se ništa specijalno.

– Pa šta, ni meni, ali sve te njene drugarice, to je sigurica, ja kad ti kažem.

– Ma ne bih ja, znaš da ih ne gotivim uopšte.

– Ma nisi ti dovoljno gladan, ako me razumeš, odo’ ja.

– Majko, ja bi’ da se ženim…

– Valaj, sinko, i vreme ti je. Jesi li već ošacovao neku?

– Jesam. Jagliku iz Tozinog sokačeta.

– Onu Jagliku što zna sve jebodrome po Šumadiji? Pa ta, sinko, nema s kim se nije vucarala. Bože mi prosti, kažu ljudi da je i moj pokojnik s njom…

– Jeste, majko, pa tata mi je i pričao kako je ona dobra. Zato i hoću da je ženim.

– E moj sinko, konjino glupava… Nije on mislio na ljudsku dobrotu…

——–

– Dimitrije, dođi da mi pomogneš nešto oko kola!

– Evo, ćale, samo da ostavim još jedan komentar…

– Hajde, hajde, požuri malo. Po ceo dan se vucaraš po toj Vujakliji!

– Po Vukajliji, ćale, po Vukajliji.

– Znam, sine, zajebavam se!