Загорели ликови које је мука толико стисла да морају да упале ДМ сат телевизију и пошаљу поруку која на крају испадне дужа него неко рендом просеравање Јована Деретића о срБској историји дугој 19.000 година. Лакше пронађу предмет за онанисање него Бранко Коцкица малољетницу на улици јербо је њихова циљна група све од 6 до 96, али ипак конкретно саопште жељене изгледе ђевојака или (неријетко) момака са којима би општили у добру и злу.
Самци који сродне душе траже преко ТВ порука су на скали иритантности далеко испред Амиџића, Ивановића, рендом бабетина које се појављују на локалним телевизијама након 23h и задњи динар истерују из џепа малоумном народу како би му прорекле судбину, те гласа Лее Киш. Срећа је што ови самци ријетко излазе у јавност, срећа је такође што су углавном мирне ћуди па их нећете препознати међу свијетом и кад изађу у јавност, несрећа је што њихова количина уопште није мала, у ствари све их је више и више; наравно због чињенице да су локалне вонабифејмс фуфице подигле своје критеријуме па мирис њихових пичока кошта мало више него раније, а поштен свијет нема пара у овим злим временима па је изгледа ДМ сат телевизија једино што преостаје дркачима који сате и сате дневног свјетла троше на балављење поред укључених монитора.
Самац који сродну душу тражи преко ТВ порука не воли себе, у ствари толико мрзи себе да му то слање порука уопште није испод части, он суштински не воли ништа, не осјећа страст према многим стварима осим према влажним дојкама и набубрелом вагином, свему око себе приступа крајње површно и боли га курац за све, он живи јер се родио а нема ништа друго да ради.
Ако, не дај Боже, прочита неку књигу то је зато што му је обавезна за лектиру и не гине му зациментирани кец ако је није протурио кроз прсте, са друге стране ако не иде у школу, неће прочитати ту књигу осим ако није нешто попут „Педесет нијанси сива“ или нека друга Бачићалимпићка којој ће исквасити корице у необузданој тежњи да своју течност подијели са остатком свијета који је није жељан, или мисли да ће тако набацити неки штос за мување из тог назови „књижевног дјела“.
Неки од ових самаца су толико упорни да број свог телефона у поруци напишу и по петнаестак пута, можда због тога што их константно игнорисање од стране траженог пола више нервира него кад вукајлијашу нестане струје у сред писања дефиниције па му сва говна оду узалуд или због тога што је виђење пичоке за њих одавно постало плусквамперфекат па жуде да сладуњави мирис осјете још један пут.
О самцима као ликовима се у народу не зна пуно, углавном су познатији бројеви њихових телефона него они сами, не истичу се превише, могу то бити возачи аутобуса, улични свирачи, инжињери, адвокати, гимназијалци, оперски пјевачи, али ће увијек бити ту да вам покваре и онај један једини пут кад наиђете на једну од ових несрећних телевизија које њима служе као курвама огласи.
POZZ ZA REZIJU IZ SRPSKE VIROVITICE !!!! MOZE LI ONA OD TOME ZDRAVKOVICA EJ BRANKA BRANKA BRANKA !? A OVOM SAMCU STO TRAZI ZGODNU PLAVUSU ZA OZBILJNIJU VEZU TRIPUTA JEBEM MAJKU NA SREDINI GRADSKOG TRGA, VELIKI POZDRAV I HVALA !!!
Preuzeto sa http://vukajlija.com