Pričaju dve plavuše o svom prvom seksualnom iskustvu.
– Ja sam prvi seks imala sa 14.
– Auuu, ja samo s trojicom!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Pričaju dve plavuše o svom prvom seksualnom iskustvu.
– Ja sam prvi seks imala sa 14.
– Auuu, ja samo s trojicom!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Šta je zajedničko ženi i živoj ogradi?
Obe moraš da krešeš svaki dan da ne bi prešle kod komšije.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Profesor Perici: Promeni hleb po padežima.
– Ko, šta – hleb.
– S kim, s čim – sa salamom.
– Kome, čemu – pa meni.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Doktor govori babi:
S tim vašim srce živećete i 70 godina!
Ali, doktore, ja imam 70 godina!
Eto vidite!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Prilazi pandur plavuši i kaže:
– Ćao, ja sam Slobodan.
– Ćao, i ja sam.
– Svašta! Tako lepa cura, a zove se Slobodan!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Zove čovek Skupštinu i pita:
– Šta treba da postanem poslanik?
– Čoveče, da li si ti lud?
– Jesam, da li treba još nešto?!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Šetaju dva psa ulicom i kaže jedan drugom:
– Juče su postavljali nove bandere.
– E, pa to onda mora da se zalije!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Potvrda. Ali ne tipa „jašta“ ili „to, pička ti materina“. Ne, da bi ovo koristio, baba mora da ti je prisustvovala dočeku nove godine na Belom dvoru, dok je deda bio u kurvanju sa ministrom Pospišilovićem.
Jednom rečju, elitna izreka, ko je izgovara zna se da je neko mudo. Privilegija krotkih.
– Gospon’ Apise, vidoh onu kurvu gde tura Aleksandrov kurac tamo gde se lebac meće! Ja mislim da mi to koljemo!
– Dakako moj Serafime, dakako.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Онај кога ИМА. Дакле није дебео (дефинитивно није ни мршав, да не буде дилеме), али има га. Конституцијом подсећа на међеда, који је на око гломазан, али брже трчи, а богами и плива од тебе. А још се пење и на дрво. Попут свог крзнатог рођака, кадар је стићи* и на страшном месту постојати- а поготово ово друго, јер има circa два метра и стотинак кила.
У овом добу седења на фотељама, дркања телефона и свађања по форумима, права густина је реткост. Слабији међу густима поклекну, крену на фитнесе, почну да једу авокадо и постану Дарко Лазић-вонаби мршавци који ће вазда бити млохави, док јачи постану прегусти- дебеле слине које се једва сећају периода са пристојном количином триглицерида.
Они прави, међутим… Иако их има мало и раштркани су по белом свету, довољно је да један од последњих из реда Густих дође у неко друштво, да би људи кренули да се гурају лактовима, а да се у соби осети смрад (за неке мирис) страха.
Густи, имате мој наклон.
*Није кадар утећи- међеди не беже.
А: Јел било шта на свадби вредно помена?
Б: Ништа посебно, сем што се мој кум Света поравнао од неке домаће клеке, заспао у кућици од кера.
након једноминутног напада смеха
А: Како јебо те, како?
Б: Ништа, ја видим да је почео да шара очима као рефлекторима и маше оним његовим рукама, рек’о убиће некога, изведем га напоље да прошета мало. Оставим га на секунд да пишам, а он прескочи у двориште неке фирме ту поред кафане.
Ал’ отуд иде ђаво с буџом, тачније шарпланинац велики к’о теле који грозно режи на Свету. Ја се одсек’о, свака длака на телу ми усправно стоји, рек’о оде Света. Кад креће буразер да режи још грозније, нисам веровао да човек може тако да звучи без да има рак грла. Кер ту вероватно сконта ко је луђи, и помери се пар метара лево, а Света упузи у кућицу и заспи. Узми зови, вичи гађај каменчићима, Свето, Светозаре, говедо пијано. Ништа. Зови милицију, не смеју ни они да прескоче. На крају некако нађемо телефон од власника фирме који је умирио џукелу и успемо да извучемо бизгова.
А: А јес’ сад. Мало- мало па ми причаш бајке о том Свети, зар нема он беше 100 кила , како је тако дебео успео да изведе све те акробације?
Б: Стопетнес’, сезона је слава. И није Света дебео бре, он је више некако, како бих рекао…
Густ.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Definisati smisao života za sve je poprilično besmisleno, jer život postoji samo individualno. Tvoj smisao života ne može biti moj i obrnuto. Svi životni putevi vode u smrt i to je jedino sto je svima nama žajedničko. Sem toga, zasto praviti drugi korak pre prvog? Logičnije bi bilo pitanje o smislu dolaska na svet.
Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.
U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.
Preuzeto sa http://vukajlija.com