– ‘De si, prijatelju?

– Evo, žurim. Budžim nešto da zapalim za Švecku, pa jurim papire.

– Znači, rešio si da odeš?

– Što pre, uzimam kartu u jednom smeru i nećete više da me viđate ovde!

……

– E, gde nam je Miki? Nema ga već neko vreme.

– Otiš’o na put. I to sa kartom u jednom smeru.

– Oooo, pa ionako večito pričao da će da zapali za Švicu ili Švecku i da neće ni da se okrene, a kamoli vrati. I gde je na kraju otišao?

– Tamo gde je Sveti Petar kondukter! Svirnuo ga bus na pešačkom!

– Brate, kako možeš da jebeš ono!? Si joj video celulit!? Ko aluvijalne ravni, jebote!

– Celulit?! Si ti normalan!? Pored onolikih sisa, ti si video celulit!? … Brate, ti si gej…

– Тебра, шта има?

– Ништа, батице. Озебо ми дечји додатак.

– Не сери, што?

– Истуширам се ја синоћ и сконтам да немам чистих гаћа, преовлађује шмура. И реко’ ајде да идем командо, нећу много да се задржим у граду. Ал’ курац, сине, задржим се до пола три. После кренуо кући пешака, танке фармерке, а зима стегла, док сам дошао до Рушња, скврчио ми се као никад.

– Дакбе.

– Тај стил, брате.

– Ау Јапе Стаме, Миха узео лопту. Кад он шутира волео бих да сам октопод, па да могу рукама све заклонити, а не само муда.

– Ајде Инзаги не кењај него стани ту у живи зид!

———————————————————

– Ханс, поређај ову рају и пуцај у живи зид!