Mujo odselio u Kanadu … i doso malo u posjetu nakon 3-4 godine … i pitaju ga -boga ti Mujo jel stvarno tolko hladno u toj Kanadi … ko sto pricaju … Mujo odgovara: Pa eto,kad smo dosli prve godine … napravili snjeska … eno ga stoji u avliji treca godina … samo mu mrkvu mijenjamo
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Beskonačna količina gluposti. Paradoks koji prkosi mnogim zakonima prirodnih i društvenih nauka i za čije shvatanje treba biti genije u rangu Ajnštajna ili Hokinga. Što je, opet, jedan paradoks.
– Konferencija za štampu radne grupe za da se donesu vozovi.
Marketing Maja: Mogu da radim kao marketing menadžer u okviru bilo koje kompanije. Svi znaju da sam apsolutno i sto posto stručna za marketing. Ne postoji nijedna tajna u marketingu koja mi je strana. A volim da učim od pametnih ljudi, a naročito ako je to za dobrobit Srbije.
Novinar: Majo, ako za Vas ne postoji nijedna tajna u marketingu, od koga mislite da nešto naučite?
Marketing Maja: Hm, vidite, nisam razmišljala o tome. U tom slučaju bih morala da učim od sebe. Eh, gde bi nama bio kraj da ja vodim ovu zemlju!
Novinar: Očigledno nigde. Onda biste bili neka vrsta intelektualnog perpetuum mobile-a.
Marketing Maja: Slažem se. Imam ja i drugih ideja. Da mogu, ja bih jednom jakom i velikom investicijom prosto da otkupim Kosovo od zlotvora. Evo, ako grešim, neka samu sebe ispravim.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Rečenica kojom se smaraču koji samog sebe samopohvalno tapše po ramenu, dok trubi na sva usta o nečemu što shvata kao veliki lični uspeh, stavlja do znanja da je ostatku sveta to bitno koliko i deficit zanzibarskog budžeta za obrazovanje iz 1983.
-Pazite koja sam ja primavera, juče sam izvisio u buvari do fajronta, kupio sam 250 tonžea i stig’o do poslednjeg nivoa na Fajnal Fajtu! Sad sam drugi na „high scores“, barem dok ne ugase aparat sledeći put.
-E, svi ti se kolektivno divimo. ‘Aj sad idi, vidiš da idemo kroz TV vodič i zaokružujemo koje ćemo emisije da gledamo ako bude padala kiša u utorak.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Selo u Pomoravlju za koje stanovnici Svilajnca imaju običaj da kažu “Mi smo za njih Jagodina“.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vozi čovek kola i zaustavlja ga pandur i kaže:
• Gospodine, vozili ste prebrzo! Vozačku i saobraćajnu, molim!
• Nemam, nisam poneo!
• E pa, moraću da vam pišem na licu mesta!
• Bolje vi meni, nego ja vama!
• A šta ste vi?
• Kamenorezac…
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Nevina plavusa
– Kako se zove nevina plavuša?
– Novorođenče.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Došla Ciganka kod ginekologa i kaže:
– Doktore ja ću dobiti dijete!
– A znate li čije je?
– To vam je doktore, kao kad bih ja vas pitala od kojeg ste zrna graha prdnuli.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Chat na FBu:
• Ćao mala, šta radiš?
• Ništa, ti?
• Ja se dopisujem sa najlepšom devojkom na FBu 
• Hah, hvaaalaaaa… :*
• Ali mi ne odgovara, pa rekoh, da vidim šta ti radiš…
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Sreo Mujo opaticu i zamoli ju za jednu noć zajedničkog užitka. Opatica će:
– „Samo ako nisi oženjen i nemaš djecu“.
Mujo:
– „Naravno da nemam ni jedno ni drugo!“
Kad su završili, kaže Mujo opatici:
– „Ja imam djecu, a žena me čeka kod kuće sa večerom.“
A ona će njemu:
„Ja sam Suljo i idem na maškare!“
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com
Осети се деда у превозу. Осети се лимузина у гаражи. Кхм кхм.
Али, осети се још једна ствар. Ствар која смрди више него деда. Смрди морално. Голица ноздрве поноса изазивајући срамно кијање и лупање главе о зид са тешким докле-смо-дошли питањима. Осети се разлика у цени.
Цене управљају нашим животима. Посебно разлике у њима. Јер то нису само разлике у ценама, то су и разлике у сталежима. Живот нам лупи шамар кад год обучемо и обујемо нешто што је јефтиније од одела неког буржуја.
Осети се разлика и у мањим ценама.
Купујемо пилећу посебну саламетину уместо фине чајне кобаје. Можда се не разликује много на сто грама, али на кили се већ осети.
Само један динар по кили лубеница може довести до осетне разлике ако се купује пар тона.
Људи у великој мери мисле о томе. Јер забога, нисмо ми у Швици, Њемачкој ил’ Чикагу. Свака пара је битна, сваки минус се осети. Свака куповина се прорачунава.
Можда су то и једине ствари које се осете овде. Где су они исконски носећаји карактеристични за нашу врсту?
Нема, изгледа, никаквог осећаја сем оног да се сачува сопствено дупе, и чичак на новчанику. Да се не излиже од отварања. (Важи за оба појма)
Preuzeto sa http://vukajlija.com