Устајеш из кревета у понедељак ујутро, сат си снузовао десет пута и касниш. Провизорно одбијеш крмеље, уредно свим укућанима кажеш добро јутро.

– Добро јутро свима.

– Добро јутро, Глигорије.

Ти се не зовеш Глигорије.

– Који Глигорије?

– Па ти, Глигорије.

Излазиш из куће вртећи главом и идеш на посао/у школу/у пичку материну. На улици се људи окрећу за тобом. Чујеш њихов шапат: „Глигорије… Глигорије…“ Какав Глигорије који краснодар? У пуном аутобусу ти устају људи да седнеш и бојажљиво те гледају. „Глигорије!“ Деца почињу да плачу. Контролор се мршти али не сме да ти каже да изађеш, сам сконташ и изађеш. Успут наилазиш на своју девојку, која те гледа згађено врисне: „Глигорије, фуј!“ и побегне. Стижеш на посао одакле те избацују.

– Зашто?!

– Ми смо озбиљна фирма! Не треба нам неки Глигорије!

Седиш у парку као Мита Пантић. Пролазници те гледају, неки сажаљиво, неки забезекнуто. Сви кажу само једно: „Глигорије“. Прилази ти неки чикица са шаховском таблом под мишком.

– Јесте ли за партију, Глигорије? Могу ли да Вас зовем „Глишо“?

– Ама какав Глигорије, човече?

– Па ви, младићу.

– А по чему то?!

– Па пише Вам на челу да сте Глигорије.

– МА КАКАВ ГЛИГОРИЈЕ? ШТА ТО ЗНАЧИ ГЛИГОРИЈЕ?!

– Не, стварно Вам пише на челу. Говнетом.

Римовано наравоученије: Пијеш вињак, а гладан – сутрадан је Глиговдан.

– Konobar, alo, konobar! Ma gde je taj klipan?

– Šta će ti?

– Ma da naručim još po jedno… Vidi, vidi, nema ni šankera… Da zalegnemo nas dvojica da ne raspali neko sada kroz izlog, gledao sam u onom filmu tako su neki skenjali jednoga…

– А мацо, много си ми слатка, дај само да пипнем мало те набубреле бресквице!

– Хихи, нека те, бре… нисам ја таква! Ни не познајемо се! Али, ако хоћеш, можемо иза на један квики.

– Tadiću, žao mi je ali pali ste ispit.

– Ma opušteno. Nego mogu li da izblejim ovde dok ne stane kiša?

– Simke, idemo u šest na fudbal, sad me zvao Uroš.

– Znam, zvao me pre pola sata, ali nema šanse, gledaj kako mi je zinula desna patika, poginuću negde!

– Opušteno, rešićemo to. Dodaj mi traku iz fioke, bliži si!

– Kako misliš ovim da zalep…

– Ma ne tu providnu some, dodaj mi kidnaperku, eto je pored Brufena!

– Aa, provali kidnaperku brate, odakle ti?

– Poslala mi tetka iz Nemačke punu kutiju raznih lepljivih traka, onaj njen Šajzer ima neku fabriku, jebem li ga. E takoc, sad nema da mrdne, pre će ti leva stradati.

– Не греби се испод стола који ти је курац, у народу смо.

– Мрш’ море, зеваш у оне краветине за другим столом откако смо ушли.

– Ма ко зева? Знаш да волим само једре цуре као што си ти, гледао сам оне сараге због другог нечега.

– Аха, а због чега си гледао? ‘Ајде сада слажи нешто на брзину, ‘ајде, да те видим.

– Видиш ону тамо што има ону шналу са лептиром у коси, е гледао сам то јер хоћу да ти купим исту такву, ето, крив сам.

– А душаааааааа, извини што сам ти раскрварила ногу ноктима, нећу више никада.

– Ма опуштено, него, знаш шта је финска контра?