Последње питање које пролеће кроз главу пре него што очима прешалташ на следећу. Погурано врелим летњима данима при којима је машта потпуно сувишна и непотребна ствар. Све фино сервирано, ту на пљувомет. Прозирни кинески гајтани за сисодржаче (уколико их уопште и носе), притискају ознојена, младежима украшена леђа, сисе које само што те не погледају брадавицама, свеже обријане ноге о које се одбија жарка сунчева светлост, са тих нежних, крхих, жељених тела одише мирис кокоса, бора и читавог „Браво“ мултивитамина. Стопала спакована у платнене сандале, фут фетиш, фак јеа.
Посматраш, бесан си на себе што у таквим моментима не фантазираш, јер заправо и нема потребе да фантазираш, па себи поставиш једино питање на које не знаш одговор.
Прстима нежним по образу типка
гледам како плаче, свака од тих суза је питка
како ли јој само мирише пичка
Сергеј Ћетковић
Preuzeto sa http://vukajlija.com