Реченица у америчким филмовима Б продукције након које можемо очекивати литре крви. Реченица која, изговорена негде на средини филма, наговести да је сценариста баталио све покушаје да генијалним заплетима од овога направи филм за Оскара и коначно решио да публици да оно што је публика хтела – сирово насиље.
Нема везе што је главни зликовац само у првих пет минута побио педесет људи неким новим супертајним оружјем, што има нуклеарну бомбу или слично. Јок. За главног глумца то су изгледа свакодневне појаве које га и не потресају превише.
Ал кад главном глумцу удари шамар, опсује га или извређа мајку, онда постаје лично. Ако га, не до Бог, увреди на расној основи, онда смо сигурни да се зликовац не враћа у евентуалном другом делу филма. Јер, та ситна увреда која у реалном животу може да повреди једино крајње сујетног заједљивог ситничара, код главног глумца буди толики гнев да заборави на све обзире и врати шефу значку и службени пиштољ да би могао да се обрачуна са зликовцем без да га коче правила службе.
– Стивене Сигале, совјетски терориста има нуклеарку и прети да ће да сравни Менхетн!
– Добро, ево, само да једем, па ћу…
– Држи и педесет људи као таоце, ако не рачунамо оних триес што их је већ побио!
– Добро бре, само да једем, шта ти је…
– А кад смо му рекли да ћемо да те зовемо, он се насмејао и рекао да си матори педер!
– Шта је бре реко?! Е, сад је постало лично! Дедер ми онај мини топ из подрума пребаци у гепек!
Preuzeto sa http://vukajlija.com