Odličan način da se rugamu ortaku svaštojebu. Treba imati neko početno znanje da u paštetu ide najgore meso, otpad klasičan. Mada, u većini slučajeva njega te priče ne dotiču, nije mu bitno da li je glava dotične vajana za reklamu mesnog nareska, služi se parolom da mu je Džordanu svuda bolje nego u gaćama. A i kako da se ne podsmevaš čoveku koji kad su žene u pitanju ima kriterijum da ima dve noge i da ne sere po dvorištu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Иде ми на живац. Водитељка Евронета , емисије за обезнађивање Србије. Добро, схватио сам, нема од та курца ништа, никад ми нећемо бити у ЕУ, ал мене брине друга ствар, ОСТАРЕ МИ МАЈА водећи емисију, иструну ми дуња у фиоци, својим очима гледам како се претвара у половњачу а био добар пичић, појавиле јој се боре, још мало па се збабила. Мајо слушај ме…

СКИНИ СЕ МАЈО и води гола емисију, јебеш и Европу и све, само један живот човек има, ако треба побегни од свега, није битан ни Сорош који те финансира, ни то што већ десет година добро живиш са сат времена рада дневно, само се ти скини и води емисију гола, остави траг неки јебемуматер…

Скини се Мајо

док смо још млади

јебеш Европу

и сат што не ради…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Мистериозни прашак из далеке земље који ласица и зец купују од веверице и конзумирају на журкама. Веверица је потрошила све паре са жиро рачуна, па мора јадна да се снађе да прехрани ситне веверичиће. Али авај! Зли Аца Лукас јаше џиновског лептира и прети да им отме кокос и националну тв фреквенцију!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Vanesa, prvo vrati kamili glavu pa da razgovaramo. A, tvoja je? Gore je nego što sam mislio.

Prvo, ružna si. Znam da nije greh biti ružan, jbg, nisam ni ja lepotan al ti sabijaš jebemumater… Daj malo vidi okreni profil ali onako skoro da je teme ili da, teme okreni, da, to je to. Sad mogu da pričam a da mi se ne grči levo oko, ostaće mi trajno tako a nisu moje oči krive.

To tvoja pesma, a? Znam, pizda ti materina, samo tu i znam pa teram šegu. Sedam albuma si bre izdala a jebeni MC Stojan ima više poznatijih pesama od tebe. Sram te bilo. Šta kažeš koja je još pesma tvoja? Haha, ne laži davždvenjaku jedan to peva Mira Škorić malopre sam video, hteo sam prvo nju da priupitam nešto al zauzeta je, krenule lubenice a dnevnica 1300 dinara.

Odakle ti uopšte na televiziji? Pa hajlajt u biografiji(koju je teže neći nego zdrav zub u ciganmali) ti je da si se posvađala sa Mikijem Panjkovićem. Leba mi… Što ste se svađali uopšte? Hteo da ti naplati po kvadratu? Pa dobro, bolje i tako nego da pogodite na dnevnicu pa 2 dana da te mrcvari, ima tu posla, nije da nema.

Poklope se tako neke stvari…tata drži restoran i plaća neke muzičare da sviraju i oni slučajno ostanu bez vrsne pevačice(Extra Nena brateu) jedan vikend i slučajno neko tebe predloži da otpevaš koju pesmu i tu se slučajno zalomi muzički producent koji u tatinom restoranu slučajno jede i pije godinama i to, naravno slučajno, za džabe. I on ti slučajno predvidi blistavu karijeru i slučajno ti nadene nadimak-hahaha stani sekund jebote, svaki put mi je sve smešnije-Plavi Haos! Plavi jebeni Haos!! Pa ja ništa gluplje nisam čuo još od Lučeta iz Kasidola…

I koji si ti kurčev VIP? Bar da si proneverila neke humanitarne pare, udala se za nekog harmonikaša ili kompozitora, snimila neki pornić ili…ne skidaj se, glupačo, kasno ti je sada a i ja imam neku granicu jebiga, što je mnogo-mnogo je…ovako, treba da ti imponuje što sam te opljuvao.

Definicija je napisana za Mizantrophy II.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Dostojanstven, samopouzdan, ponosan, neuništiv umetnik i najveći filozof svoga vremena. Čovek koji nije stao ni na čiju stranu, koji je bio za Balkan, za dobru muziku i lepe žene. Čovek koga je režim naterao da ostavi ono što najviše voli, ali nisu uspeli da unište njegov rad i da izbrišu njegov fantastićan glas koji će zauvek ostati dobro poznat na njegovom Balkanu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Dragi Branko,

Obraćam ti se sa “dragi Branko” jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.

Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog “Kockice” i “Opstanka”. Životna želja mi je bila da učestvujem u “Kockici” i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.

Kad sam prvi put čuo “Ob-la-di Ob-la-da” hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.

A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u “Kockici”) istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?

Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.

Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka “nula dinala”. O ulaznnicama da i ne govorim.

I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.

Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,

Tvoj drugar

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Mnogo zajeban dan.

Ustaješ ujutru na posao umoran k’o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.

Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k’o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k’o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k’o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.

Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.

Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k’o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k’o vuk.

Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k’o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k’o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k’o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka…

Preuzeto sa http://vukajlija.com