Odgovor prodavca na ponudu koja je manja od standardne cene.
– Pevač, mnogo je za pesmu hiljadu dinara, može li to malo jeftinije?
– Ne može, veruj mi, toliko mene košta.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Toliko mene košta
Sumrak idola
Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.
Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.
Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje… Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.
U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi “vježbom do savršenstva”, ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.
Generacija rođena bez velikog Rata, sa dovoljno malih o kojima uporno slušamo sa teve ekrana, što nam je zapravo jedina bitka, izdržati dvadeset pet minuta dnevnika.
Kažu da revolucija jede svoju djecu. Šta smo onda mi? Nekako mi u ušima zvoni prežvakanost, ali jebeš mu majku, ne mogu staviti prst na to šta je tačno.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nagruvan
Nabildovan. Lik koji je k’o od stene odvaljen, sve puca na njemu.
– Au bre Bole, kako si se nagruvao. Jel izlaziš iz mišićane?
– Jok brate, šta da ti kažem, teretana 24/7. A i lože se ribice na mišiće, na masu!
– Verujem, verujem…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Najava za utakmice Partizana*
Најбољи пример како привући масу на стадион. Направиш рекламу у којој се по правилу дешава следеће радња: у позадини се врти химна од пре 50 год., реплеј голова против неких аматерских клубова, мало сцене навијача, нека дебилна парола и позив да се дође на стадион. У мору оваквих реклама, остала је легендарна она пред вечити дерби, које се стиде чак и навијачи Партизана.
Доктор Мо
Жука “Храбро срце”
Мамба Ди
“Мали ђаво” Љајa
Ђоле “капитен”
и “Ел Гранде Кобас” Јокан
“Ел Гранде” Јокан и чета партизана крећу у поход на Лигу Шампиона!
* Важи и за остале клубове али су ипак Партизанове најаве најупечатљивије.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Sirotinjski seks u domaćem filmu
Нискобуџетни демо коитуса овековечен као клише домаће кинематографије.
Интимни сусрет два напаћена бића која је социо-економско-политичка ситуација спојила и малтене приморала на то. Тај… Чин. Двоминутни немушти грч полуодевених протагониста. А-капела гротеска са ужитком у траговима.
Он је хипстер, неприхваћени, летаргични мангуп, навијач Металца, шиптар. Лице му одаје муку над неодложном обавезом, глађу коју мора да утоли. Кратким и одсечним покретима се готово кришом примиче и одмиче, уз пригушено дахтање. Он не јебе, он тужно воли.
Она, у суштини фина девојка бираног имена, можда Ива или Софија, ломи карму на пола и даје се, готово да статира, попут принешене жртве. Стење као рањеник. Њен поглед се супротставља његовом, а затим губи фокус.
Све траје кратко, инсектски кратко, секс је прејака реч за ово инстант трење. Завршни потез и кратка станка. Његово тело попут леша сваљено уз њу. Крај. Дувански дим. Јединке се разилазе уз облачну мелодију домаћег кантаутора.
Играју и: бубрегаре, разбарушена коса, размазана шминка, двосед на развлачење, паклица Века, сисе.
– Е, а имамо овде једну врућу епизоду.
– Хоћеш Јоковићку?
– Али није силовање, брате! Него оно, квики у стојадину, конотација петооктобарске парадигме бунта и размеђе генерацијских идеологија, капираш?
– Значи, Јоковићку.
– Па и то што кажеш, зови је.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Mađija
Old skul gejmerski sleng za bilo koji specijalni potez u tabačini tipa Mortal Kombat ili Street Fighter. Nije bitno da li je u pitanju Liu Kangova donja vatra, Škorpionov “getoverhir” ili Strajkerova granata, uvek je mađija. U mračnim devedesetim, vreme kada je spori čangrljavi dial up internet bio prava retkost, spisak poteza je bio traženiji od šok žvaka i sličica fudbalera, ali nekako bi uvek onaj neophodni broj “Sveta kompjutera” nestao u akciji. Tako su mnogi klinci sami u svojim prvim “hakerskim” pokušajima isprobavali nasumične udarce od lika do lika u nadi da će eventualno provaliti neki Fatality, možda čak i legendarni Sexality.
– ‘Alo druškane jel’ smo rekli da nema mađija?
– Aperkat je standardan potez, moronu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kancelarijski pacovi
Administrativni glodari koji svojim zubićima prave perforacije na dokumentima i računima ili zumbaju hartiju za registre.
Karakteristični su po rasejavanju govanaca kojima po ceo dan spajaju i lepe papirologiju, a što daje specifičan miris mentalne učmalosti pri pokušaju da se zakorači u njihov brlog i završi bilo koji posao, dok te gledaju kao da bi ti preneli kugu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Otkos
Krvnički start defanzivca u trećoj okružnoj kuruz ligi u noge protivničkog igrača pod parolom “Đe si poš’o, nedilju ti svetu!”
Izvodi se sa dvije noge i cilja se isključivo u cjevanicu.
– Kakva je bila tekma juče?
– Ma fenomenalna, 3:0, Mare ispitivao cjevanice onim nabijeđenim zvijezdama, sabili smo ih u odbrani.
– Haha, znači Mare opet tuk’o?
-Ma, burazeru, k’o Jusuf Katunić, Župić i Najdoski zajedno. Otkos, brate, otkos.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Telefon
Predmet koji je iz najvećih dubina pakla poslat na Zemlju sa samo jednim zadatkom: da zvoni ranom zorom i na taj način budi tebe, koji sinoć baš i nisi legao u vreme koje priliči većem delu ljudskog roda.
Bilo kako bilo, nije mu nepoznato ni da ispusti onaj svoj čuveni zvuk, tutu-tutu, baš u trenutku kada ti, na neki nepoznat način, uspeš da ustaneš iz kreveta, udarajući glavom u dovratak i ubrzanim tempom gubeći sluh od njegove proklete zvonjave, digneš slušalicu.
7:00
Telefon: zvrrrrr-zvrrrrr
Ti zbacuješ prekrivač sa sebe, unezveren skačeš iz kreveta, udariš nogom od sto, kuneš boga i onoga ko zove u ovo doba i sve to uz neprestano zvrrrr-zvrrrr, koje dopire do tebe deset puta glasnije nego što bi trebalo. Nekako se dokobeljaš do telefona, digneš slušalicu i čuješ zvuk od kojeg gubiš volju za životom. Tutu-tutu…
E tu je prelomilo…Čupaš kablove iz zida, bacaš telefon kroz prozor i, samozadovoljnim glasom, kažeš: Sad mami svojoj zvoni.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bogovi (navesti radnju) nisu bili sa tobom
Pokušaj ohrabrenja čoveka koji se sjebao. To mu neće pomoći da ispravi svoju grešku, ali će se za trenutak osetiti da nije jedini kriv za to, tj. da podeli odgovornost sa nekim drugim.
:10 minuta posle snošaja:
Joca: Blam me, izdržao sam čitavih 48 sekundi…
Marina: Ma opušteno šečeru moj, bogovi seksa noćas nisu bili sa tobom.
Joca: Sledeći put ima da te rašrafim od kurca, obećavam! Nećeš znati gde si!
Marina u sebi: Nećeš ti videti sledećeg puta ako mi ne kupiš haljinu od 40 000, sutra!
—————————————————————————————————-
Rendom fudbaler: Jeste da smo izgubili 8:1, ali smo igrali srcem. Dali smo 110% svojih mogućnosti. Nažalost, bogovi najvažnije sporedne stvari na svetu danas nisu bili sa nama.
Preuzeto sa http://vukajlija.com