-… мислим, каква је то политика где ти не размишљаш о томе да сам нешто произведеш него ти је главна идеја да доведеш некога да он то производи користећи твоју јефтину радну сн…

– Ја мислим да је то што ти причаш све демагогија. И још мислим да треба да дамо све Арапима на управљање јер Арап је паметан и он и Кинез су већ охохо! И треба да бидне још четир торња, и четир торња кад окренеш наопачке то су четир стуба, а четир стуба су добра јер су стабилна.

– Шта!?

– Па видиш овако, имаш једну демагогију у левој руци и једну демагогију у десној руци и пљеснеш рукама. Шта сад имаш?

– Шта?

– Па имаш то да сам те ја јебо у дупе док се ти играш демагогијама. Иначе, ја сам ову партију добио давно, сад те само зајебавам.

– Па јесте, добио си, то ти признајем. Него, испало ти је нешто онако маленкасто, оп, оп, није мало, чини ми се да је онтолошки!

– Чему све? Ко сам ја? :склупчава се, почиње да једе сам себе и нестаје уз ПЛИНК! (не знам одакле се чуло плинк, можда од вакуума неког):

-E, ćaos, slušaj mnogo si đašsvi mom drugaru, onom što sedi na onoj stoličici do wc-a, mnogo je gotivan lik, smešan, šarmantan, dobar, pošten, pa ona kao, jel bi imao neke šanse kod tebe, ili možda broj telefona da mu daš…

-Znaš šta, i seljaci hvale konja, al` kupuju traktor, a on da je toliko šarmantan, prišao bi mi sam.

– Jesam li ti rekao da sam dobio broj od one ribe što govori „Telekom Srb…“

– Jesi deset puta, pokazao si nam i da si se slikao pijan sa njom u kafiću.

– E, pa treba sutra da se vidim sa njom.

– Debela je.

– Nije bre debela, samo udobna! Ne znaš šta valja!