– Jao, Boso, mislim da je on taj! Gosn. Pravi!

– Mungos? Izbambusao dobro, a? Heh.

– Ma dobro to, mada jeste triput uzgredbudirečeno. Nego, kad sam pala ko domina i zakuntala na trosedu, uzeo penjoar i pokrio me preko sredine.

– Gosn Pravi, vaistinu.

Svojim čamcem krstarim Dunavom, jurim svog samoubicu ali pun Dunav lovaca samoubica a na čelu Renato Grbić drži monopol ko Marina Tucaković u tekstopisanju, deli Jevreje po zasluzi. Pada jedan, okupiše se oko njega čamcima mu preprečili put da ne ispliva. Eno vidim dole izijem flips već izvuko svog samoubicu moram da požurim. Desno od mene nešto bućnu. Ponadah se da je neka razočarana studentkinja Agroživa pa da je tešim. Kad ja tamo ono neki jadnik kockar, nema tries kila, prebio sam ga veslom i skinuo mu jaknu. Dal će da me zove na slavu sad.

– Заказали ми ферку после школе. А знам да ће она цава да дође са ортацима.

– Ништа, узимај телефон и зови Ћомија омбудсмана. Решиће он то без по муке.

– Čekaj, skočio si sa drugog sprata švalerkinog stana i polomio ključnu kost, slomio levu potkolenicu, desnu ruku, a onda je sišao njen muž i polomio ti još tri rebra? Pa ti si žešće najeb’o.

– Gde nisam …

– Čujem, ideš s Majom na planinarenje?

– Brate, dobro čuješ, idemo u planinarski dom „Međedović“ u Ribniku na nedelju dana. Znaš što će da bude gotivno, preko dana šetnja šumom, posle domaći kajmaksiršunkarakija a uveče vino i topla vatrica pa, hehe, u krpice. Ma šta da ti kažem, ima da bude za priču unucima.

– Šetnja šumom, a? A ako naiđete na, recimo, međeda? Toga tako ima kolko oćeš.

– E sad, jebemliga šta će ona da radi al ja begam.

– I ostavljaš Maju da je međed siluje i proždere?

– Pa, da.

– Daj ne zajebavaj bre, vidi na šta ličiš, trista kila imaš a ona em je ko čigra em svako jutro ide na trčanje oko bloka.

– Dobro, možda bi morao prvo da je klepnem motkom po nozi, polomim joj skočni zglob recimo… al nema da se sekiraš, umakao bi ja.

– Ne znam brate, to mi već malo jajarski.

Ali ja ne znam ništa o kuvanju pasulja.

Ja još gore!