Реченица којом почиње ћалетово очитавање буквице, односно јасно указивање на хијерархиjски поредак куће.
Елем, наши маторци својевремено, када су били у нашим годинама, били су примјер узорног и примјерног понашања. Моралне вертикале. Радили су по два посла како би издржавали оца, мајку и малољетног брата. Нису се устручавали да чисте говна за другима како би успјели у животу. Обавезно, велики јебачи који су карали по 5 различитих риба седмично, могли су и више али викендом су ладили муда од силног трсења.
Ипак жену коју су оженили је била поштена, паметна и надасве невина дјевојка из поштене породице, иако ташту и оног шишмиша од пунца очима не могу.
Изузев што и данас раде тешке, прљаве послове и што су им синови обични млатимудани и џабалебароши, они су успјели у животу.
– Драгана ђе је оно мајмунче што га ти одмиља сином називаш!?
– У соби је, спава.
– Видим ја да мене овдје ни зидови не слушају. Она дрва се неће сама истоварити. Е па нећемо тако. Сад ћу да му јебем матер, џабалебарошку.
……….
– Устај млатимудане, сунце ти твоје.
– Нека те ћале, шта упадаш ко рација. Мого си ме затећи са цуром, голом.
– Ти с цуром. Најближе што си дошо до цуре је кад си ону Ацу пратио на матуру. Ех да си мало на оца па да те Бог види.
– Чуо сам ја за твоје подвиге, кажу Марлон Брандо је био за тебе пичкин дим.
– Него да јест. А сада устај, чека те приколица дрва, доле.
– Још само мало, матере ти.
– Шта још мало. Све док живиш под мојим кровом и на мојој грбачи има да ме слушаш. Ако ти се не свиђа…
– Нека немој. Ево ме устајем, само ћути.
Preuzeto sa http://vukajlija.com