Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састаљвали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.

У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакдоневног рада огрубелим рукама којима меси.

Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.

Preuzeto sa https://vukajlija.com

Dobar dan, dragi gledaoci. Praznična euforija je svuda oko nas, svi se pripremaju za najludju novogodišnju noć. Pitali smo prolaznike gde će i kako oni dočekati novu 2016.-u godinu.

Zdravo, gde ćeš ti za novaka?

-Ne pratim tenis, a i ne volim Đokovića pozz.

Ne ne, nisi me razumeo, gde ćeš provesti najludju noć?

-Najludju noć gde ću provesti? Pa ne znam, verovatno negde u Amsterdamu na proleće kad skupim pare. Ješću pečurke i ti fazoni.

Aman čoveče za novu godinu gde ideš? Doček, kapiraš?

-Aa to. Pa nigde ne idem, ostaću kući sa devojkom. Osim ako moji ne pozovu familiju iz Švicarske kod nas, onda jebiga. Nemam plan B.

Dakle, ekonomska kriza uzdrmala je najviše studente, kao što vidite dragi gled…

-Ma koga uzdrmala kriza?! Nije kriza nego stvar principa gospodjice, da ne kažem gospodjo. Za Zlatibor imam para, ali ne dam užičkoj stoci 100 evra za noćenje. Aloo, pa šta je ovo, Majami bič? Agenciji da dam 100 evra za „doček u Bratislavi, 5 dana, 2 noćenja“. Gospodjo, kako to 5 dana a samo dva noćenja? Ma marš u…

Dobro dobro, a naš gradski trg, neki restoran, klub, diskoteka?

-Ma kakav klub, kakav restoran. Da gledam 100 debila kako se debilišu? To imam na pinku i hepiju svaki dan. A da se pored moje tople sobe smrzavam na trgu? Oću boli me k… uvo. Lepo za te pare uzmem gram kokaina, next sokove, naručim dve karadjordjeve, i lepo ja i moja draga ludujemo celu noć, smejemo se, vodimo ljubav. Posle lepo legnemo zagrljeni pod jorgan i zaspimo. Šta ima lepše od toga?

Pa dobro, a recite nam da li imate neke novogodišnje odluke, šta planirate da promenite prvog januara?

– Ništa. Ne znam zašto su ljudi u tripu da 01.01. donosi neke promene u odnosu na 31.12. Meni veće promene donosi 14.05. Tad mi je rodjendan, znate, pa dobijem dosta para od rodbine, a i devojka me obraduje nečim.

Kakva vam je bila 2015-sta, šta očekujete od 2016-ste?

-Bila je odlična, od ove nove ne očekujem ništa manje.

Neka poruka za naše gledaoce?

-Bolje putujte i zimujte u februaru, cene padaju dosta. I slavite srpsku novu, jebeš ovu. Pozz

Preuzeto sa https://vukajlija.com

Otužna pojava, kvazisprdnja sa nekim nedostatkom neke javne ličnosti.

Kao, eto, mi smo tako dobri da i oko toga možemo da se zajebavamo a oko toga se kao ne zajabava ali mi smo takvi likovi opušteni da sve može sprdnja i zebancija dvaes četri kroz sedam nema granica, ludilo, šala, moreeee, zakintos, obala. Jeftino.

Preuzeto sa https://vukajlija.com