Kad se dvoje političara iz suparničkog tabora glođu i trve ispred kamera, ne bi li ostavili utisak nepomirljivih suparnika, a kad se pogase reflektori, raspravljaju za nekom bogatom trpezom, kako dalje da zamlaćuju obećanjima ovaj napaćeni narod i potkradaju one koji im ukažu poverenje.
– Dobro, bre, Mitre, jesi li morao baš onoliko da me pljuješ u emisiji pored mene živa, jesam li ti rekao da ne razotkrivaš marifetluke oko onog preduzeća kojeg sam kupio dok je bilo pod stečajem. (zaglaba ruke u pečenje i kao se mršti) U što je dobra ova krmenadla. Ogladnjeh od one Olivere, jesi li video kučku, sve protrkeljiše uzduž i popreko… (zove konobaricu) Šano, još jedna litra za mog kuma Mitra!
– E, bogami kume, morao sam malo da mu ga dam, znaš kako se pučina ispred ekrana uspali da te sluša kad si grlat i pljuješ po drugome…(zaglaba zube u mesinu) vala ga je ispekao, prva liga. Ej mala, kad će to vino, okopnih dok ti dođeš. Sporija si nego postupak pred ustavnim sudom koji se vodi protiv mene. Nego Dobrivoje, svega ti, šta misliš da ima neka skrivena kamera koja bi nas ovako snimila dok se častimo, e crnje bi mi to bilo nego da saznaju da švercujem naveliko onu robu, (tiše) znaš već koju, zidovi imaju uši…
-Ma da. A priznaj da smo ostavili dobar efekat. Zamalo jedan drugom oči nismo vadili. Eee, dok je nama nas, lako ćemo mi u ovoj zemlji…
-Aj živeli. Sto pet pa opet, pa makar na aparatima.
-Živeli kume!
Preuzeto sa https://vukajlija.com