Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци “Рибље чорбе” потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора – никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да “Рибља чорба” и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.
Мирослав Миша Алексић – Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту “Лед Цепелина”. По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд “Ес-о-ес” (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, “Рибља чорба”).
Мирослав Вицко Милатовић – Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком “Блек сабата”, започео каријеру у хеви метал бенду “Борн” а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.
Видоја Џинџер Божиновић – Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне “Поп машине”. Свирао у хард рок супер групи, “Рок машина” и “Дах”-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.
Никола Зорић – Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта “Рибље чорбе” у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.
Да, ово су људи који свирају “пао сам у севдах ко шљива у говно”, “празилук ми из дупета вири”, “зашто увек курцу свирам” и још сијасет других “хард рок” песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још ’85.
Preuzeto sa http://vukajlija.com