Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje – videćemo – jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, “ostaje da se vidi” se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.
“…a kako će orošavanje vagine uticati na buduće Suzanine seksualne odnose – ostaje da se vidi.”
“A za koga će Sergej potpisati u ovom prelaznom roku – ostaje da se vidi.”
“…a da li ćemo hranu izvoziti, uvoziti ili ćemo gladovati – ostaje da se vidi.”
Preuzeto sa https://vukajlija.com