Увод у детаљно представљање особе.
– Добро вече поштовани гледаоци. Нашег вечерашњег госта не треба пуно представљати, јер је нашој јавности врло познат. Рећи ћу само да је рођен у Врњачкој Бањи, да се од малена бавио спортом, и још од средње школе играо професионално кошарку. Почео је у Краљеву, да би касније дошао у Београд, где је упоредо са студијама играо за Црвену Звезду. Познате су његове игре и у дресу репрезентације оне велике Југославије за коју је забележио прегршт добрих партија, али је најпознатији детаљ из његове богате каријере контроверза са летњих Олимпијских Игара у Минхену 1972. године, када је након пораза југословенског тима од Порторика утврђено да су Порториканци користили допинг средства. Наш вечерашњи гост је тада одбио да настави такмичење што га је коштало наставка репрезентативне каријере и готово медијског линча у тадашњој држави. Каријеру је накратко наставио у Немачкој, а потом и у Старој Пазови, да би због здравствених проблема оставио професионални спорт. Он не воли да га представљамо као бившег спортисту, јер се, можда чак и више исказао на интелектуалном плану. Магистрирао је правне науке и докторирао права. Држао је предавања широм света, а објавио је и гомилу књига, од којих бисмо издвојили “Побуна Робота”, “Олимпијска подвала”, “Спорт-капитализам-деструкција”, “Нови свет је могућ” и друге. Велики је противник модерног олимпизма, као и професионалног спорта, за који тврди да исцрпљује човека и штети његовом здрављу. Познат је као заговорник комунизма, мада и његов отворени критичар. Иако сјајне академске каријере, овај човек никада није имао прилику да добије посао у својој земљи. Чест је и радо виђен гост у телевизијским и радио емисијама. Нека од његових гостовања доступна су људима на интернету, а нека чак и превођена на енглески и друге стране језике. …
… и данас живи у насељу Браће Јерковић сам са својим псом Бецом, истражује, пише и окопава башту. Да не дужим даље, рећи ћу само Љубодраг Дуци Симоновић. Добро вече.
– Добро вече.
– Ево пошто смо пробили термин, реците нешто за крај.
Preuzeto sa https://vukajlija.com