Писменост као цивилизацијска тековина полако почиње да бива популарна и у нашој земљи, добро, не толико популарна, више неопходна у смислу Споразума о стабилизацији и придруживању, те отуд и силне установе које се баве утувљивањем маторим коњинама песмица Григора Витеза у вуглу.
Угледна гостиона "Живот", магистрални пут Варварин-Појате. Из угла допиру дискретни звуци композиције "Михајло, Мики, Мики". За столом кружок средовечне господе вечера панду са ражња, густира мудовачу од 90 гради и води жустру полемику о Херменеутици субјекта. Улази придошлица, на леђима носи ђачку торбу са Брац мотивима а у руци блок 4.
– Ооо, еве га ђак првак! Хахаха, де си бре Шиљко у уста те јебем, нисам те видео песто године! Како било у школу, си научио таблицу множења, хахаха!
– Ћути бре Гегула, пун ми курац више, дај ми да севнем једну ракију па дидем да пишем домаћи. Иам и контролни из Света око мене. И нисам први него четврти разред, јебем те недотупавног.
– Добро бе, немо се љутиш, знаш да ми волимо да те потпрцкујемо тако, куј те јебе, да не бидне да смо се бадава јебавали по школу, кекеке.
– Уф… добра ова мудовача, алал вера куј гу ицеди. Де је певаљка!? Мала, оди вамо! Ај за моју душу једну па дидем. Јел знаш ону… како иде беше… да, Женидба врапца подунавца!
Певаљка: Марш бре џукело! у себи :какав необразовани сељак. Јебем ли ти крв детињу, за кој курац сам ја ишла на Џулијард:
– Е, отидо ја…
– Ај па са срећом сутра на контролни. Немо преписујеш од Милодрагорадовог малог Кејдуре него загреј столицу, кекеке.
– Ај гоните се у курац…
Школарац одлази, вијоре му кратке ногавице.
– Де смо стали? Да бре, … саћу ти ја кажем! То ти је мој пријатељу онтолошка граница тубивствовања, слушај ти мене! Нема даље! Прц!
– Ма нагрувам ти муда пичко дијалектичка! Отидо и ја, гоните се бре у курац и ти и твој Фуко, јебао те он у пркно! Причај ти шта оћеш ал Јасперс је урадио више за овај напаћени народ него било ко! Сиктер!
– Де си пошо мајку ти гребаторску, еве ти рачун па плати пичко! Твој део је… че да вим… 1176 на два, колко је то!? шесто четрес три, не.. чек… песто педес пута два… плус 176, не, чек… а у пизду материну, дај шесто динара и гони се!
– Мунем.
Preuzeto sa http://vukajlija.com