Interna fora međ’ profi muzičarima, preciznije muzikantima, a najpreciznije cigojnerima, glede repertoarskog dijapazona koji su narečeni kadri dodsviraju u provinijenciji jednog nasumičnog radosnog hepeninga ili rendom kafane. Polusimpatična rima koja uz legendarno-neizostavnu floskulu “Pa, ‘de baš tu najskuplju, kume…” čini sastavni deo onog takođe legendarno-neizostavnog ciganisanja kojim drugovi muzičari redovno teže u pokušaju d’ižicaju još koju kintu od gostiju. Zajebana situacija nastaje samo u eventualnosti u kojoj je najmanje jedan gost pijan k’o bulja, naoružan i ‘oće da mu muzika svira Bljaabljaambbrrbljmljljlbljljbrmbmljgmbh od Bljmmbraljbaljmmbramljgmbh. Ono – ko razume preživeće…
– Brate, ja i dalje ne mogu da procesuiram da se ti ženiš, jebote…
– Pa, bolje bi ti bilo da to uradiš što pre, matori, jerbo bi trebao, ono, da mi budeš kum i to, hehe…
– Ma, naravno, čoveče, samo nevera mi, nisam još navik’o…A šta? ‘Ste već počeli da tražite kad i gde ili…?
– Ah, znaš ti, Jelenu, brate…Ta ti je već sve i odlučila i kaparisala, jedino sam nekako uspeo joj diskukam da barem ja organizujem muziku, ako ništa drugo…
– Dobro, jebiga, nije zika mala stvar…E, znam jedan do jaja bend, brate, ‘nači momci sviraju sve, “od Baha do sevdaha” fazon, a nisu ni toliko skupi, možda možemo da…
– A je l’ stvarno misliš da već nisam dobio upute kakva muzika dolazi u obzir, a, kumaro?
– I ti mi tražiš da razumem što se ženiš, je l’?!
Preuzeto sa http://vukajlija.com