Уметност коју су неговали највећи умови света.Почев од грчких филозофа који су наређивали својим ученицима да ништа не раде и тако од њих створили вредне и поштене људе, преко Марка Твена који је то најбоље описао у чувеном роману ”Том Сојер”, па до модерних политичара који саветују људе да не раде по великим врућинама (ал’ прош’о је Србин деведесете, зна да више воле човека без посла него ‘леб на столу).
Најкраће, ово је покушај (у којој мери успешан зависи од нашег глумачког талента) да, наговарајући друге људе на нешто што не желимо, они, ако не због нечег другог онда из ината, ураде нешто сасвим супротно – оно чему се надамо и прижељкујемо.
Како је људски мозак, под утиском лажи и превара, доста напредовао и огуглао на овакве покушаје, под обрнутом психологијом се данас подразумева читав један процес у коме се жртва прво навлачи а тек онда искористи.
Људи који данас преферирају обрнуту психологију су углавном тинејџери са скромним жељама: добре оцене и који динар.
Оборио си сопствени рекорд.И двадесет други дан за редом долазиш на биологију неспреман.Једина оцена, петица коју ни сам не знаш како си добио, неће те спасити јер си пропустио оба контролна.Све што знаш о зглавкарима јесте некаква кутикула, ваљда заштитни слој.
:у себи:
Прозваће ме, сигурно.Не знам ништа, значи морам да се јавим.Ах, колико је само великих научника имало слабе.Ајнштајн и Андрић само су неки од многих.Шта ја кењам, нисам ја Андрић него нисам пипн’о књигу.Дошло је дотле да морам да се јавим, морам бити довољно глуп да би ме сматрали паметним.
:јавио си се да одговараш:
Професорка:’Ајде, само си ми још ти остао.Грађа зглавкара.Изволи.
Ученик:Занимљиво је то.
Проф.:Шта то?
Уч.:Па то, да зглавкари постоје већ 400 милиона година ако се у обзир узму амонити.Они су преживели све недаће за разлику од рецимо динихтиса, оклопљених риба који су се њима хранили.
Проф.:У праву си, али одговори на питање.
Уч.:Зглавкари су дакле грађ…
Проф.:Али амонити су изумрли!
Уч.:Откуд данас зглавкара на Земљи?Двапут су евоулирали?
Проф.:Да, занимљиво.Шта мислиш?
Уч.:Некако су преживели и прилагодили се условима?
Проф.:Свакако.Шта сам те оно питала?
Уч.:Кутикула.
Проф.:А, да.Изволи.
Уч.:Заштитни слој код данашњих зглавкара, али чекајте амонити је нису имали!
Проф.:У реду је, пет.
Син: Е, ћале одох до града.
Отац: Је л’ ти треба неки динар?
Син: Не мораш, знам да радиш за то, дај стотку за жваке само.
Отац: Ево ти хиљадарка да ти се нађе.
Preuzeto sa http://vukajlija.com