Представници овог покрета су фудбалери окупљени око Јелен супер лиге и нижих рангова такмичења. Нову српску авангарду карактерише одбацивање традиција европског течног и јужноамеричког лепршавог фудбала као и сваке могуће мешавине тих традиција. Ови фудбалски уметници осећају презир и гађење према афричким и азијским тимовима који се труде да имитирају већ поменуте традиције.
За Нову српску авангарду својствено је негирање природе позиције фудбалера, односно места које играч заузима у тиму. Бекови без центаршута и крила без агилности. „Десетка“ са техником једног дрвосече. Нападачи који имају осећај за аут, док они неуспелији имају осећај за гол-аут.
Најпознатији правац у оквиру Нове српске авангарде је везаризам чији су заговарачи везни фудбалери који за циљ имају фантастичну идеју о постизању гола користећи искључиво пасове уназад.
Ако сте се запитали некад зашто се више улаже у фудбал, а не рецимо у кошарку која даје много боље резултате, сада вам је јасно да ова држава подржава културу, конкретно у овом случају – изванредне уметничке напоре.
Preuzeto sa http://vukajlija.com