Nekom je život majka, a nekom ofucana kamiondžijska skula koju je otac morao oženiti pod starost jer ne ume ni zube da opere, a kamoli šaren veš. Nismo svi živeli i prošli kroz isto. Ne vidimo stvari istim očima. Ne vrednujemo stvari isto. Plave noći u satenu i mleko od kokosa sa jedne strane, a sa druge memljivi iznajmljeni stan, mušema na stolu i u crno ofarban bojler na krovu sa vodom za tuširanje (SOLARNO GREJANJE, BATO, PRC!). Ko će pre da prežali 500 kinti na Inter iz iksa?
– E, ajd izorganizujemo vikend u Budimpešti! Četr’es’ jura tri dana! Smešno jebote, a?
– Tebra, to su mi pljuge za mesec dana…
– Asi seljak jebote, šta je 40 jura!
– Nismo mi na istoj kiši kisli tebra, ja za te pare radim čet’ri dana a tebi ćale dao da prećutiš kevi da je uhvatio svastiku za dupe.
…………………………..
– Jebote, jesi video kako odgajanje tebra utiče na decu. Gledam ove rođake, Milana i Dejana. Blizanci brate a ko nebo i zemlja. Roditelji se razveli, jedan sa ćaletom ostao, a drugi otišao sa kevom kod njenih. Dejan, što je sa matorim ostao, sirovina najgora. Kao plod vepra i tarabe. A Milan sav paperjast. Ko curica neka, feget plave košuljice i rolke, neke marame, da l’ misli da je slikar il’ neki kurac…nemam pojma.
– Život je brate kurva brate. Jebeno je to. Nisu na istoj kiši kisli!
– Pa i to što kažeš. Ovaj s ocem radio u špediciji i jebo pokrajputače u Maleziji po kiši, a ovaj kisnuo na terasi dok je tetka Slobu servisirao Mile Okasti, onaj automehaničar.
Preuzeto sa http://vukajlija.com