О Бого ал’ је љута. Како те историја није ничему научила опет си засрао. Засрао си горе и масовније него одред фока после три тоне покварених шљива. Толико си засрао да не да нећеш јебати, него нећеш ни шетати а ни гледати. Ма нећеш ни дркати. Ма мораћеш да се запослиш у водоводу и канализацији да би могао све то да очистиш!
Лоше си поступио, знаш да си крив. Кајеш се. Али касно је. Извињаваш се, молиш за опроштај, купујеш цвеће, бомбоњере, гори си папучар од Пуме, више те јашу него баба Станину полумртву кобилу Шану, бацаш се на колена к’о несрећни Ера Клептон пред Лејлом, питаш за још једну шансу…
Али ништа то не важи, јер она и није љута… Она је повређена.
——————————————————————————
– Извини драга, молим те… Јеси још љута на мене?
– Нисам ја љута, ја сам повређена!
– Па нисам те кундаком опаучио пизда ти материна!
Preuzeto sa http://vukajlija.com