Реторичка карактеристика бивших конзуматора никотинских штапића који смерним речима и ликом Мајке Терезе покушавају да измене фетишко опредељење својих бивших сабораца. У њиховим динамичним политизирањима назире се осећај доброћудне супериорности због тога што су изабрали да не буду срећни, већ здрави, јер је страшно битно имати свест о томе да је рак плућа једина болест на свету, те ако укину могућност добијања исте, астрално ће се пројектовати у боголика бића.
Стога редовно, у свакој пушачкој зони, одлучују да покрену своје проповедање гласом активисте за заштиту кенгура и Абориџина од масакра поплава када виде неког угњетавача плућа и немача здравља о томе колико је „пушење штетно“. Ма колико одбијани били, они као трагични јунаци упорно истрајавају у сољењу памети, јер „показали су карактер“, „оканили су се ружне навике“, иако су се до јуче тресли к’о Мухамед Али после два сата без катранског фикса…
Ситуација 1:
Испушена лула: „Дај, шта ми дуваш тај отров у лице, бре…?!“
По пакле Дрине: „Не сери, јуче си уз’о последњу пљугу, а данас ми већ кењариш… Пливај…“
Ситуација 2:
Испушена лула: „Јеси ли свестан да ћеш, ако тако наставиш, дефинитивно добити рак плућа?!“
По пакле Дрине: „Јеси ли ти свестан да ћу ја највероватније умрети од обрушавања рудника у којем радим пре него што ме плућа прикољу?!“
Ситуација 3:
Испушена лула: „Види, сад си преш’о на ове јаче… Па ти ниси нормалан!
По пакле Дрине: „Хм?“, (издувавање дима у лице Испушене луле)
Испушена лула: „Знаш ли да су истраживања показала да годишње у свету…?“
По пакле Дрине: „ШУПИЧКУ МАТЕРИНУ!!!“
Preuzeto sa http://vukajlija.com