Сваки велики јунак има нешто одакле црпи своју снагу и енергију. Самсону је то била коса, Светом Сави пчеле, Хитлер. Ја не волим помагати људима али се осећам добро и добијем неку врсту елана кад ником никад ништа не кажем. То све носим у себи и не волим да оптерећујем друге. добро ми је. Често одем на једно брдо изнад свог малог места у коме живим, где се налази и један споменик незнаном јунаку, па почнем викати из све снаге. Вичем једно пола сата до сат без престанка, после почнем плакати и заспим у колима. Спавам до ујутру, устајање око седам сати и доручак. Разгибавање, мало вежби и после крећем на посао. На послу сам до три сата. Са колегама сам у пабу до шест. Попијемо по пиће, испричамо се. Време је за вечеру. Купим своју љубав са посла аутомобилом. Идемо у ресторан. Вечерамо. Она ми ту говори неке безвезне ствари. Не интересује ме. Конобар доноси рачун, и ја га ошамарим. Каже ми: “Што сте мe ударили господине ја не осећам бол”.
Preuzeto sa http://vukajlija.com