Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.
Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.
1 – Е немој да ми цмиздриш овде кад почне "А сад адио", видећемо се можда некад. Немој молим те, расплакаћу се.
2 – Сти нормална? Па ја нисам плакао ни кад је Тито умро, а сад ћу због вас. Море терајте се колективно у три лепе, доста су биле и ове четири године што сам вас гледао, ако ме разумеш.
Preuzeto sa http://vukajlija.com