Богу хвала, у српском језику све што може да се каже на један начин, говори се на више њих. Тако и ова флоскула, мада нема толики број пандана као “она ствар”, има исто значење као и неке друге, типа не може да шкоди, од вишка не боли глава…
Лажна скромност спакована у три речи. Док у себи изгарамо од жеље да нам одређени објекат падне шака, понашање говори другачије, покретом и фацијалном експресијом одајемо само бол у гениталијама.
– Сине, ај’ док си обувен, иди до киоска и купи Дрину без филтера, љуби те баба.
– Докле ћеш бре да пушиш то срање, баба?
– Сине, од нечега мора да се умре. Ја сам у твојим годинама пола Доњег Бријања пoпалила, ако ме разумеш, хехе и ти ћеш пушити крнџу, кад све то проживиш.
– Добро баба, поштеди ме детаља, само да знаш да ми сутра долази Даница, колегиница с факса, тако да…
– О’ш паре?
– Па није на одмет, чисто да имам неки алкохол. Воли она да цугне.
– Тако кажи срце бабино. Држ’ паре, купи бар две боце, не’ш јебати без тога.
Preuzeto sa http://vukajlija.com