Zaključak koji ti nametne ona mrva kompleksa koja se zapatila negde između manjka estetske ambicije i jutarnjeg pogleda ka ogledalu. Žal za tih pola sata vežbanja dnevno umesto kojih si neverovatno dosledno i temeljno mrsio muda levicom i proučavao strukturu plafona.
Dok na plaži ležiš na leđima kao odvaljena pornićarka posle celodnevnog snimanja orgija i preko pivske stomačine gledaš svoju devojku kako ustaje da ti donese mekiku sa ljutim kečapom i još jedno pivo, u kadar ti uleću njeni guzovi koji su se zarumenili i zgužvali od sedenja kao obrazi rošavog Mađara posle ljutog paprikaša. To svakako nije prizor pun erotskog naboja, ali ćuti izraubovana bedevijo -nisi ni ti bolji.
Kasnije, dok žvaljaš mekiku koju su zamastili k’o deca lanac na biciklu, kuješ planove kako sledeće leto nećeš dočekati naduven kao Milutin Mrkonjić jutro posle svinjokolje i kako ćeš već u martu sledeće godine početi da radiš na svojoj telesini. Sanjarenje ti prekida devojka brisanjem kečapa koji je nakapao po dlačurdama na grudima…pališ jak cigar pa ga zaliješ pivčinom i samouvereno počneš:
-Slušaj, šta misliš da mi zajedno krenemo da vežbamo malo…teretana, trčanje, redukovana ishrana… A? Šta misliš?
-Zašto? Ti si meni dobar i ovakav.
-Pa i to što kažeš…
Preuzeto sa http://vukajlija.com