Smrtni greh koji se najčešće primenjuje na srpskim slavama.
– Alo kume je l’ dolaziš?
– Dolazim kume, dolazim, jedva čekam da stignem.
– Gde si trenutno?
– Negde kod Inđije, nemoj ništa da brineš, kod tebe sam za manje od sata. Šta si dobro spremio kume?
– Ispek’o sam prase, jagnje, kuvao juneći gulaš, naručio ćevapa i malo ribe, čisto da ispoštujem tu par gostiju. Ima šunke, vešalica i kobacica, sira par vrsti a salate da i ne brojim.
– A piće?
– Pa zna se kume. Dunja, kajsija, šljiva, kruška, i lav i jelen pivo. Znaš kakav sam ti ja, neću da se zamerim ljudima, nek pije ko šta hoće ipak je slava. Slušaj dalje. Vino i domaće i kupovno, i crno i belo. Po koji sokić za klince i ove ženturače što će da prave koktele. Braca mi poslao neki viski iz Škotske i njega ima da otvorim, pa kad ide koza nek ide i jare.
– Auu kume ljudino! Šta kaže kuma?
– Ništa, od jutros su joj ruke u testu. Samo mesi. Par vrsti kolača, tri torte a kolač koji ćemo ti i ja da presečemo, naš popa ga je jutros tri puta svetio. Ima da bude sve pod konac.
– Kume kralju, bale su mi krenule. Sada ću bre da dodam gas, pa ako će policija da me kazni, nek me kazni. Greota da se sve to o’ladi.
– Greota kume, greota, zato te ja i zovem. A da ti ostavim malo od jagnjeće krtine da ga deca ne uzmu?
– Ostavi kume, ostavi, znaš da to najviše volim. Evo stižem. Ma šta stižem? Stigao sam.
Preuzeto sa http://vukajlija.com