Svako od nas zna ljude koji bacaju komparacije koje apsolutno nemaju nikakve veze sa situacijom koja se opisuje. Zvuče pretenciozno, nasmejemo se iz kurtoazije i posle mozgamo satima da vidimo o čemu se tu radi… često bez uspeha.
– Bato, juče smo se ubili ko lego kockice kod Šomija od one viljamovke.
– (ŠTA!? Nego, aj… lego figurice imaju onu rupu u glavi gde im staviš kapu pa kao rupa u memoriji) HAHAHAH. Ko sve bio?
– Bile one s ekonomskog, znaš ona lepa ali ravna ko šestar.
– (Daska, fosna, šestar, pun krug, geometrija… Ajde i ovo neka prođe… Što ovo sebi radim, nek’ ispriča priču i nek se goni) Ej , znam nju bila je sa mnom u gimnaziji. Do kad ste ostali? (Zašto, zašto diraš u dubine pakla književne slobode ovog čudnog uma)
– Potpuno sam bio izgubio pojam o vremenu. Buljim u onaj sat ko Mormon i ništa mi ne ulazi u glavu.
– (Ovo nije dostojno moje analize) Pa kako stiže kući? (Mazohisto!)
– Odvezo me Srba, ne radi mu grejanje izmrzo sam ko pička!
– (Kakve veze pička i hladno… JAOOOO… čekaj, ovo je prihvaćen sleng! ALELUJA!!! Ima nade i za njega) Jebi ga… Jugo… Moram da palim. Najebo sam od ovog faksa ko Oliver Katić. Vidimo se.
Preuzeto sa https://vukajlija.com