Verbalna anestezija, koja se daje sagovorniku ne bi li mu se olakšalo ono što sledi i učinilo što kraćim.
Vremenski potkovana, ima suprotnu ulogu, da nemaču pojma usadiš životno iskustvo koje poseduješ i izdejstvuješ da razmišlja ispravno. Kao ti, dabome.
– Teto, a je l’ to neko super crevo, ima li moći?
– Nema sine, to je sonda, gurnem ti je u želudac i vidimo šta ti gamiže po njemu, a ti samo gledaj da ne povratiš. Začas prođe, nećeš ni osetiti.
__________________________________________________
– Ćale, doneo sam odluku života. U ozbiljnoj sam vezi već dugo, sad tražim posao, rešio sam da batalim faks, ionako mi ne ide.
– Tačno sam znao! Kud poslušah tvoju ludu majku pa te dadoh na Poljoprivredni, ti bre kravi nisi mog’o glavu i vime da razlikuješ.
Al’ de baš sine sad na trećoj godini? Daćeš je valjda, treća sreća, pa mora taj broj tri nečemu da služi, majku mu.
A kako se zove? Valja li? Je l’ zna da kuva, pere, pegla, ti ćeš plaćati račune. Nećeš ni osetiti, završićeš izboran, bez jednog bubrega, kojim ćeš pokriti troškove koje će ti ona gomilati dok ti jednog dana panduri ne dođu na vrata. Je l’ to oćeš?
– Ćale bre, nemaš brige, nije ona u pitanju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com