Да глупост може да се пореди то би ишло овако: глуп, глупљи, најглупљи, не зна у паре.
Специмен стварно треба да буде посебно обдарен мањком интелигенције да не зна овако преко потребну радњу. Тип човека који ће једног дана да заборави да треба да дише и умре од гушења. Или ће да изађе на изборе и гласа за радикале, на пример. Отићи ће на митинг да подржи Ђиласа, то је тај тип људи. Није то младомајмунље, јер за оволику количину глупости ипак је потребно уложити време и труд, не може то сваки омладинац да постигне, ма колики таленат имао. Треба година и година да се тај ниво достигне.
– Бгате, ‘ајде вечерас на предавање са мном. Долази господин професор Јован Деретић да објасни неке ствари. Знаш да смо ми, Срби, дошли са Атлантиде?
– Ма шта кажеш? А на Атлантиду смо сишли с’ Марса је л’ да?
– Како си знао? Видим већ си упознат са радом нашег цењеног историчара, у 8 код школе, може?
– Јашта, ти баш не знаш у паре благо мени, помази чика по глави.
Preuzeto sa http://vukajlija.com