Реченица која увек стиже прекасно да вас спаси дављења у бујици смора која потиче из приче саговорника. Конкретан разлог препричавања нечега што не може да се преприча још увек није познат, али је чињеница да је оно увек ту и уме да усере потенцијално добар материјал.
– Јааооо, брате, знаш какав сам филм синоћ гледао, значи, не можеш да верујеш, лудило у пичку материну, главни лик је бивши маринац или тако нешто, ал му се усеру нешто у живот, нека мафија, психопате, потпуно сумануто и онда га пошаљу у џунглу де га лове неки буржуји, као онај фазон, лов на човека и тако то, али овај баја је прејак, набави неку ножекању и крене да их убија једног по једног, пршти крв на све стране, у једном тренутку и пегла неку рибу, фазон, прсо и он сам…
…узме базуку и рокне по дваес људи одједном, а има и сцена де одсече руку неком лику, па га крене њом да га удара, значи гледаш и не можеш да верујеш, поготово кад се шиба са неки нагруваним ликом, трас један, трас други и тако петнес минута, јебеш им матер, после тражи неком лику да скине мајицу, буквално сцена нема везесвезом, па узме нешто да се дерња, а тек да виш сцену де неког лика отера у курац, јебено врхунски. Мислим, не може да се објасни, мораш сам да видиш.
– Видим, а што ми онда, који курац, објашњаваш?
– Па оно, готиван филм…
Preuzeto sa http://vukajlija.com