Не једем хлеб од јуче, једем прженице. Од две полупразне чаше правим једну пуну. Немам за аутобус, стопирам, немам за нет, крадем га од комшије, немам за месо, постао сам вегетаријанац. Слабији сам, варам. Ледена киша ме удара по лицу, идем унатрашке.
– ‘Де си ти? Нисам те видео сто година.
– Ево већ два месеца сам на терену. Од шест до шест сваки дан. Немам ни недељу слободну.
– Како то издржаваш? Не види се уопште по теби. Изгледаш још и боље него раније.
– Јебига, не дам се!
Preuzeto sa http://vukajlija.com