Онај лик који у ствари не навија ни за кога, него прати оно што је у тренду да би задовољио своје душевне празнине. Он је навијао за Волфсбург кад је освојио титулу у Немачкој, лајковао је страницу Росола после победе над Надалом. Његови омиљени тимови су они настали преко ноћи кад се бушачима нафте из три лепе или руским тајкунима диго туксон и да из чисте зајебанције од ФК Дероња направе тим који ће ломити ноге Кристијану Роналду у групној фази Лиге шампиона и недељно зарађивати као годишњи бруто национални доходак Папуа Нове Гвинеје. Лицимерно понашање ових људи проистиче из тога да не могу поднети пораз као прави људи, већ то попуњавају окретањем на другу страну колико год она штрокава и огавна била. Они нису такви само у праћењу спорта и навијању, они су такви у свим сферама живота. Пола људи, пола Млађа Динкић.
– Какав је то накардни дрес, у пичку материну?
– Брате, дрес Анжија, шта хоћеш.
– А ти као навијаш за њих?
– Да, још од малена. И моје дете ће навијати за Анжи! Осим ако Путин не купи Камаз Челни и доведе Балотелија у напад.
Preuzeto sa http://vukajlija.com