Цвет који је постао симбол препорода српске војске у Првом светском рату због способности да ако се осуши, уз мало кише поврати своју првобитну лепоту. Цвета само на подручју Кајмакчалана, и тиме нас подсећа на надљудске напоре које је наш народ доживео прелазећи непрегледне планине Албаније.
Да не бисмо наставили традицијом заборављања лепшег дела наше историје, и били националисти и патриоте без икаквог знања о нашој вери, традицији и историји, овај цвет говори нам много тога. Да смо имали најчаснију војску у рату, да смо потомци људи који су вековима давали крв да територија на којој живимо остане наша, да смо на путу да то све протраћимо, и изневеримо ђедове. Зато, владо, Европо, гази тихим ходом, опело гордо држим у доба језе ноћне, над овом светом водом!
Preuzeto sa http://vukajlija.com