Имати дар за кидање живаца људима који те окружују. Савршено пити крв на сламчицу. Јести џигерицу Гандију. Шукнути подло и ниско да заболи ко кад ти ћаћу пребије комшија, кад ти пусте интермецо умјесто цртаног, ил’ ко бабу кад се дави орахом.
Јер, као што је познато, лале су највећа кулијана која је ходала овом планетом.
Лези под дуд, сланиницу изрежи на дебело, и фотосинтеза док има сунца. Ако му ко и стане на жуљ, у најгорем случају наљути се ко лептир.
– Гдје је Ћоми две недеље?
– У кући, не смије изаћи напоље.
– Што?
– Ма превозили неке огромне ракете из Француске кроз село, а он рек’о Геџи да су довезли дилдо за његову матер…
– Па шта, Геџо је добар ка’ љеб, неће му ништа.
– Плусквамперфект. Ено га с пушком сваки дан сједи код Жеље у кафани и чека.
– Значи, брат Ћоми наљутио лалу.
– Јашта брате, срање големих размјера.
Preuzeto sa http://vukajlija.com