Неопјевана тангирајућа појава координатног система конфузије. Тежак случај набијеђно-искомплексираног појединца који ти на први поглед дарује аритмију. Суптилан као крамп, интелигентан као буздован. Појављује се неочекивано са групом павијана његових карактерних особина ударајући тамо гдје највише боли – крампоном у кост, ријечима у емоцију.
Пичка у мушкој одјећи. Спреман, без размишљања, да уђе у конфликт са било ким, али само ако су му леђа добро чувана. Без леђа тј. без подршке групе то је сасвим друга особа. Умиљата дјевојчица којој родитељи нису пружили довољно љубави док је била мала. У страху од посљедица свог дејствовања, у одсуству својих ”јаких леђа”, то је страна која нуди компромис.
Овакве назови балавце од малих ногу је потребно ћушкати – како физички, тако и вербално. У противном ће се развити у суперлативни облик буздована којег је немогуће контролисати.
– Чујем да ти је онај мали павијан из Ламела доводио вршњаке пред хаустор.
– Истину чујеш. Замисли ти дегенерика! Враћам се синоћ са Мајом кући а пред хаустором 20 индијанаца у ратним бојама и он кaо поглавица.
– Немој ме зезат. Шта су хтјели?
– Чекали неку будалу што им је прешарала графит. Замисли ти болида.
– Па шта би?
– Ништа. Ја културно кренуо да уђем у хаустор кад се онај мали павијан поче нешто мрштити. Као шта ја радим овдје, ко им је прешарао тај неки графит и ти змајеви. Ја ништа, опуштено искулирам, гледам своја посла, откључавам врата кад овај павијан ухвати Мају за руку.
– Ау брате, већ видим грешку у корацима.
– Ма ћути, мени ролетна преко очију. Окренем се и према њима. Секунда је фалила да направим хајку. Срећа, појави се мурија а ови џаду под ноге.
– Хоћеш да консолидујемо редове?
– Нема потребе. Јутрос, не буде ми мрско, упалим ауто и у Ламеле. Нађем овог малог генијалца у Трефу. Чим ме је видио почео нешто да врда. Па извини пријатељу, мислили смо да си неко други… те шеме. Кад сам му дуно шамарчину Ер Макс му спаде с ногу. Само што није почео плакати. Видим бало, би ми га жао. Окренем се и на посао. Срећа његова што ми условна виси за вратом иначе бих га поломио у парам парчад.
– Јашта, лако је бити Израел кад ти Амери леђа чувају.
– Тај рад, мудоња у групи. Ај пиво, да се мало смирим.
Preuzeto sa http://vukajlija.com