Не мере, па да га јебеш…!
‘Оће он, жеља постоји, који год да је порив за њено извршење гони, али неће, па неће; мо’ш је ћерати до сутра, када немаш способности да урадиш…
Јер, братић, стасај прво за радњу коју каниш извршити!
Ова народна мудрост нестасалост особе за извршење радње покопава у самом заметку огромне жеље коју дотична особа поседује.
Небитно да ли је немоћ психичке или физичке природе, особа није у стању да изврши радњу, па се педагошко-подјебавачки покопава, када на сцену ступа казивач фразе и демонстрира лакоћом како се радња извршава.
Ћале: “Дедер, Мишко, сине, иди и скини точак са Стојадина, ваља га мењати…”
Мишко: “‘Оћу, тата!”
Отац долази после неког времена у гаражу и угледа сина како туче неким чекићем по кључу и виче:
“Одврћи се, одврћи се, јебем те у легуру и кинеску производњу!”
Ћале: “Сунце ти калајисано, шта радиш то?!”
Мишко: “Па неће, тата, да се одврне, јебем те у точак!”
Ћале: “О, боље да сам у грм свршио…! Па ко да мој ниси…! Светлана, држ’ се кад дођем у кућу! Још ће и по селу да процури да си пост’о дукатлија, ‘де ћу од бруке из авлије комшијама пред очи да изађем…
Мораш ти још много пасуља да поједеш да би могла и ћуна да ти се дигне, кол’ко ја видим! Дај то ‘вамо, јебем те килавог!
Јебем те зјакавог, гледај сад како Муса дере јарца!”
Preuzeto sa http://vukajlija.com