Omladina. Stanovništo koje je staro otprilike do dvadeset pet godina. Izraz je nastao pre dosta godina, približno na pola 18. veka. Najčešće su je koristili malo stariji ljudi kako bi želeli da dočaraju okrutnost mlađih prema starijima, a i uopšte njihovo bahato ponašanje.
Deda: .. i tako sinko, deda je tog dana sa samo jednom kriškom buđavog hleba, prešao dvadeset šes kilometara peške. p-e-š-k-e! Sa svom onom opremom sam tako pešačio, a one moje čizme propustile mi vodu pa mi je tako nezgodno bilo na putu da je to bilo strašno.
Unuk: A sa koliko godina si bio u vojsci?
Deda: Devetnaest. Možeš misliti kako smo mi mladi bili, a rizikovali smo život za državu.. A ova današnja mladež, bolje da ne pričam. Njih baš boli ćoše što će da nam uzmu teritorije, ej!
Unuk: A jel će kod nas biti vojske?
Deda: Ma kakvi, samo ako hoćeš.. Kod nas je to bilo obavezno, a sad…
—————————————————————————————————-
Delić teksta “Sumnjivo lice” , Branislava Nušića
Anđa: (krsti se) “Ju, ju, ju kćeri, crna kćeri šta sam doživela? Obećavaš čoveku da mu ideš u kafanu. Gospode bože kakva je ovo današnja mladež!”
Marica: “Onakva kakva je uvek bila mladež..”
Anđa: “Ju, pomeri se dete… nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo sve tumbe i promenilo se..”
Preuzeto sa http://vukajlija.com