Сада већ легендарна изјава Сергеја Трифуновића са београдског митинга подршке Салету Прангији у предвечерје председничких избора, ових последњих. Дата на конто неких позива из Службе на његов мобилни и наводним сугестијама изреченим кроз кухињску крпу да мало смањи гас. После се испоставило да није истриповао, јер је извисио за улогу у “Сенкама над Балканом”, серији у којој је ролу добио чак и достављач пице екипи на снимању.
Полако почиње да налази примену и у свакодневном говору такозваних обичних људи.
– Кево, дај сома на зајам до за неки дан. Враћам.
– Ууу, знам, к’о и до сад што си враћао. Немам.
– Дај бре кево, Енглези данас, Боксинг деј, мојне то да ми радиш јеботе. Имаш дваес мића чисто сутра, тебе ми јее..
– Немам човече! Иди ради бре нешто, скини ми се с курца више!
– Ајде кево, не зајебавај, сутра је свети дан фудбала, погледаће нас кладионичарски богови! Ако не даш, одрукаћу те ћалету што си му забола лозовачу па сипала воду, човек се ШЛОГИРО, једва сам га повратио унучетом вињака.
– Сине, имам 64 године и мало ме више заболе курац да се плашим од твог оца. Држи паре, ево ти и мени синглирај Челзи и 3+, понеси овај рецепт да ми узмеш Пресолол у повратку.
– Оћу кево, но проблемо фрке без. Љубим те!
Preuzeto sa https://vukajlija.com