Ma лагаааано. Ништа нервоза, све је под контрoлом – убо си сигурицу, плажа, чке, сунцобранчићи и ти курци, оранђина оранжбад, литар вина миа бела ћићолина. Само опуштено, ствар је проста к’о пасуљ – завали се к’о цар у дебели хлад и пусти боранију да се гризе, ти си ионако прерастао дечије игре.
Пика се ревијала, излазиш један на један, господ бог твој је играч вишка.
– Ух, ух, јебено је ово, у доброј су форми, јеси сигуран?
– Чуј ти њега… Зицер је то, малага брат мој, нема да бринеш, има да улети к’о Рој Кин у тетиве.
– А шта знам… Ако не прође ово оде мени каско, жена ме депортиво ла коруња из куће, после треба да ваљадолид по сокацима за леба… Нема шансе да зајебе?
– Мааајорка бре сине, нема да омане, сто посто улази. Проверено.
Preuzeto sa http://vukajlija.com