Čest dodatak rečenicama izgovorenim u trenucima sudbinske odlučnosti ili vrhunskog inata. Ovaj sufiks deluje kao zarazan refren na sagovornika i, kao takav, ne samo da odvraća pažnju sa jebenog smisla GLAVNE REČENICE koja, baj d vej, može da bude čist nebulozni idiotizam ( tipa ‘ Jebiga, odigraću još ovaj put singl na Totenhem, makar mi poslednji bio ‘ ili ‘ E, oženiću se još ovom pa makar mi poslednja bila! ‘ ), već i njen kvalitet podiže na viši nivo.
April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker…
– Moj fireru,…loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga…Sovjeti su već…
– WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima…!
– Jasno, moj fireru…Koja su onda Vaša naređenja…?
– Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari…Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa – njima jedino verujem.
– Oni nisu tu, moj fireru. Zapal…pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje…
– Znači – sam…U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati…grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage – u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca – pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
– Jaaawohl, moj fireru!
– Eva, Eva, gde si ?
– Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina…
– Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
– Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera…
– Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim – idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava…
Preuzeto sa http://vukajlija.com