Играће карте, некад веома популарне у Славонији, Барањи, Шлезији, Крањској, Штајерској, а данас у Војводини као највећем сукцесору Аутроугарске културе. Популарне преко сваке мере. Ако вам недајбоже екслодира мотор у Бачком Добром Милетићу и љубазни мештани вам пруже конак и руду кулена, немојте случајно да наседате на симпатични предлог за играње шнапса или, још горе – преферанса. А шансе да вам та понуда буде упућена су доста велике. Војвођани играју карте. Пензионери, бебе, наркомани, бизнисмени, пијани студенти, сви могу дан-ноћ да играју јебене карте и то искључиво са мађарицама. Јебеш Iso 9000, SI систем и Женевску конвенцију о играма на срећу. Мађарице.
– Оћемо префу?
– Пенал!
– ШКК, какав вам бре ово тарот?
– Хи-хи, па то су ти мађарице, немош играт преферанс без мађарица, саћемо ти све објаснити!
– Ма иди бре, вид колке су јеботе! А4 формат, треба ми штафелај бре да их поређам.
– Па да, мало су веће да би могао лепо да видиш шта је на слици. Овако: имаш 4 боје, све је исто као и обичне карте, само што уместо пик, каро, треф имаш бундеву, мак и жир, ово је зевалица али личи на срце.
– Дал сте ви нормални, ово је све зелено и јебено исто!
– Та није, погледај лепо! Ево бундева је ово жуто/зелено округло а жир је ово зелено/жуто елипсоидно, видиш да је жир? А мак је зелени лист!
– Жуто/зелени лист.
– Да! Ето видиш, просто је. Е сад, ово ти је најјача карта, ас, ево у жиру нпр. баба сади курузе а у маку жена гаца грожђе. Чим видиш које је годишње доба ома знаш и која је боја, јели мак, жир, бундева или зевалица.
– Хм. Ај даље…
– Онда иде краљ, ево видиш, то је краљ.
– Добро, видим да је краљ.
– После краља иде горњак. Ево га.
– Пљунути краљ јбт… чек, какав бре курчеви горњак, шта то значи кој мој?
– Горњак је зато што после њега иде доњак, ево га доњак.
– Чекај бре, ја овде видим три иста средовечна риђа мушкарца са брковима и брадом и сви су, чини ми се, у знаку винове лозе !?
– Нису исти! И то није винова лоза него мак. Краљ је крупнији мало и има плашт, горњак има, како који – беретку, птицу, самострел, перчин а доњак исто, али горњаку је знак горе а доњаку доле! Видиш како је просто!
– Чекај, дај да узмем у руке… па јебем ти лебац, ја овде видим само рукаве неке и ове глупе лозице! Како да знам шта је шта!?
– Погледај, вири глава коња! То је краљ значи. А овде је мак доле, значи то је…
– Доњак, јебени доњак. Добро. Ај даље.
– Е, десетка! Ево пише X, видиш.
– Видим сад, ал кад је преклопим другом картом, не видим! Број је по сред карте јебено!
– Да, али код деветке и седмице је у углу, а десетку разликујеш од осмице по томе што десетка има замкове или папрати, зависи, а осмица породицу са дететом, ево видиш… или чамџију, или пејзаж, конташ? Свака карта има своју причу, у томе је чар!
– Ма носите се бре ви у три лепе с вашим мађарицама, треба да одслушам хиљаду и једну ноћ док запамтим ово! Дајте нормалне карте ил не играмо, а у курац.
– Та ја не могу сањима, мени је све то тако конфузно, црно-бело/црвено-бело, бројеви и слова. Некако ко да немају душу….
– Ма имају, види јеботе. Краљ има круну… ево овај има жезло а овај други исто има птицу на рамену…
Preuzeto sa http://vukajlija.com