Ložim se na pametne

Kamikaza. Samoubica. Muškarac koji svesno ide ka samouništenju. I pored toga što je svaka devojka sa kojom je bio bila ekstremno inteligentna i uništila mu život, njemu i dalje nije dosta i ne shvata da treba nešto da promeni.

– Halo.

– E, ja sam. Šta radiš?

– Ništa, evo blejim po kući.

– Super. Kad već ništa ne radiš, uđi u kupatilo, sredi se, obrij se, isturpijaj nokte, namiriši se i nacrtaj se kod mene.

– Što? Riknula ti ona baba iz Švice, i nasledio si sav onaj keš, a? Pa, čestitam, mato…

– Ma, nije to, jebem te, nego mi dolazi sestra i dovodi svoju drugaricu. Znaš onu o kojoj sam ti pričao? Mala je AVION! Ma, koji avion, AŽDAJA! I u startu imaš prođu, jer je videla neke tvoje fotke i opasno se primila…

– Dooooobro. Reci mi nešto o njoj, je l’ radi nešto, studira?

– Ma, zabole te baš šta radi. Ako ćeš iskreno, nije baš mnogo bistra, al’ šta te brige…

– Ne mogu… Znaš da mene uzbuđuje intelekt… Može da bude najlepša na svetu, ali ako nije pametna, džabe.

– Joj, koji si ti slepac, konju jedan!!! Uzbuđuje te intelekt?!?!?!?! Pa, nećeš u glavu da je karaš, idiote!!! Takav ćeš zicer da promašiš!!! Pa, dabogda ne kar’o nikad ništa, probiraču jedan!!! Slepče slepi!!! Namestim ti šansu, a ti… Uf, kako si me iznervir’o!!! ‘Aj, čujemo se sutra!

– Izvini, hvala ti, ali znaš me…

Preuzeto sa http://vukajlija.com