Деликатес за нубове, прженице и сличне новајлије који га гутају једном даху. Основни састојци су му добро измлевен патишпањ, онако добро нафилован, као и ловачки зачини. Представља највеће куварско достигнуће сваког првокласног барона. На велику жалост тих истих барона, овај специјалитет не пролази правих гурмана и свих искусних ликова који не воле своја чула да скрнаве јефтиним сплачинама.
– О, матори, па где си ти? Па месецима те нема.
– Па, брате, нема вас да се јавите. Идете на редовно гајбу код Мине и њених другарица. Њих је 4-5, а вас само двојица. Кад је мука, ту је Ђука. Кад јебете Ђуку не зовете.
– Па јбг, кад имаш превише узан оквир, па се често понашаш као да си крштен код приватника. Прогањао си Мину као блесав да ти следећи пут не гине судска забрана приласка. Него, шта радиш иначе?
– Мало сам и ја кренуо у штету, хехе.
– Е?!
– Па, да… Стартовао пре пар недеља на Фејсу једну ликушу, нека студенткиња, није одавде. Четовали онако баш дуго, па смо се договорили да изађемо. Иашли смо увече, осванули смо заједно сутрадан. Ево већ трећи викенд одлазим код ње да јој дам следовање, хехе. Даје у све три рупе.
– Ееее! Еехееееј! Еј! Немој нама да сервираш ту ловачку паштету, да те сад не налупамо, не варимо ми те бућкурише. Него реци ти нама да ли си коначно престао викендом да премешташ дупе са столице на столицу и да између два блејања у Минине слике са лажног профила, на смену гледаш Звезде Гранда и Парове и зашто ниси?
Preuzeto sa http://vukajlija.com