Дакле, улетео си к’о лего коцка у празан слот, уметрен си тако да све дихтује. Упао у машину. Џаба ти сво оно младалачко куробецање да те жрвањ свакодненвог живота не поткачи и немилосрдно самеље. Трзао си се и кобељао док си имао снаге, али матица је толико јака да само изабрани победе њен ток и иду у контра смеру. Док и њих не поједе нека већа риба из супротног правца, јер, тако то бива…
Ко? Ти да шеташ градом исту рибу више од 3 месеца? Нема шансе!
Шта? Да радиш мрским капиталистима за шаку динара? Јок ти!
Кога? Тебе да натерају да се ожениш? Само пушком!
Чега? Свега ти треба, свега. Хљеба треба, господару!
Коме? Теби да се деси да упаднеш у колотечину? Аха, ‘оће то…
Чему? Образовање, бонтон, култура, уметност? Стварно, чему?
С ким? Са девојком да чекаш Нову годину? Кад полудиш!
С чим? Младост се не мери ни са чим.
О коме? О њој песме да пишеш? Па, не играш за Палермо, ваљда!
О чему? Па о томе ти причам. Пљувао, па сад лиже…
Хеј… You! Out there in the cold, getting lonely, getting old, can you feel me?
Preuzeto sa http://vukajlija.com